Да ли ће се у нашим воћњацима ускоро гајити и банане

Неретко се наши воћари похвале како су у својим баштама успешно калемили јужно воће и добили озбиљне приносе. Како наводи гост Јутарњег програма професор Пеђа Јанаћковић са Биолошког факултета, према Међународном центру за праћење климатских промена на годишњем нивоу, температура у Европи се мења за 1,4°C, што значи да је све топлије.

„С друге стране, јужна Европа поготово драстично доживљава промену климе, пре свега је све мање падавина, а тенденција раста температуре у последњих 50 година је и у Србији врло видљива“, додаје професор.

Ипак, овогодишњи раст температура и већи број сунчаних дана погодовао је свем воћу које успева на нашим просторима, а то што постоје и они који са успехом гаје банане у овом тренутку је више куриозитет него правило, напомиње биолог.

„Банана којој је постојбина југоисточна Азија и Аустралија, лепо се прилагодила и код нас иако је први пут доместикована на Папуи Новој Гвинеји. Успева и код нас, једини проблем јој представља ниска температура, зато се пред зиму секу стабљике, да би се наредне сезоне из ризома појавила нова биљка, која после девет месеци може чак и да плодоноси“, објашњава професор Јанаћковић.

Банана се успешно узгаја у стакленицима чак и на Исланду, који је данас један од већих светских произвођача банана. Такође, авокадо је једна од култура пореклом из Средње Америке која би могла да се гаји на нашим просторима, уз одређене додатне мере.

„Лимун, мандарина и смоква су део медитеранске вегетације и оне се веома успешно гаје у приморју на Балканском полуострву. Није редак случај да се смоква може наћи чак и у централној Србији и то са изузетно добрим приносима уколико су године топле, једино је важно да се током зиме сачува од мраза. То важи и за лимун који људи често гаје и у саксијама“, подсећа професор Јанаћковић.

Да ли ћемо остати без неких традиционалних воћних култура

С обзиром на то да се најављују све дужи сушни периоди и раст температуре, то ће лоше утицати пре свега на крушке и јабуке, па чак и на шљиве. Тако да ће вероватно морати да се обезбеди додатно заливање тих воћки, напомиње професор.

„Традиционалне сорте заправо омогућавају тај диверзитет варијетета и форми које су се добијале укрштањем, оне служе за оплемењивање и у њима је спас. Суштински, те старе сорте које су се сачувале, тај такозвани генофонд, омогућава нам да побољшамо приносе“, наглашава гост Јутарњег програма. 

Како саветује професор, сви они који планирају да се баве воћарском производњом најбоље је да потраже савет стручњака, пре свега са Пољопривредног факултета, али и са Биолошког где такође могу добити корисне смернице.

У сваком случају, уколико се настави тренд глобалног отопљавања, прогнозе за будућност неће бити позитивне. Наводњавање ће бити једна од врло важних ставки, као и квалитет земљишта.