Читај ми!

Насини научници захваљујући потресима на Марсу дошли до нових сазнања о настанку планете

Потреси који је на Марсу забележила Насина роботска сонда „Инсајт“ (InSight) помоћи ће научницима да боље упознају структуру и стекну сазнања о величини језгра и дебљини и саставу коре Црвене планете, али и настанку планета у Сунчевом систему.

Сонда Америчке свемирске агенције НАСА „Инсајт“ која се на површину Марса спустила још 2018. године забележила је више од 700 тектонских потреса умерене снаге.

Сеизмички таласи, познато је научницима, разликују се по брзини и облику у зависности од врсте материјала унутар планете кроз коју пролазе, те су на основу тога „Инсајтови“ инструменти могли да сниме обрисе унутрашњости Марса.

„Први пут имамо сазнање о величинама основних структурних елемената Марса“, наглашава Брус Банерд, геофизичар у Наси и руководилац мисије „Инсајт“.

Откривено је да је пречник Марсовог језгра око 3.660 километара, што значи да је већи и да има мању густину него што су научници процењивали. Састоји се углавном од гвожђа и никла, а лакши елементи, као што су сумпор, кисеоник, угљеник и водоник имају неочекивано велики удео.

Кора Марса се доста разликује од Земљине која је подељена на плоче које се крећу преко унутрашњег плашта. На неким местима испод океана кора се непрестано обнавља.

„На Марсу не постоји активна тектоника плоча и тамо се ништа слично не догађа. То значи да је кора Марса врло стара“, наглашава сеизмолошкиња Бриџит Кнапмејер-Ендрн са немачког Универзитета у Келну.

Откривено је да је просечна дебљина коре Марса између 24 и 72 километра.

Плашт Марса, смештен између коре и језгра, протеже се отприлике 1.560 километара испод површине. Његов састав је такође другачији од Земљиног, што значи да су ове две планете пре више од четири и по милијарде година настале од различитог материјала.

Пречник Марса износи 6.791 километар, а Земљин скоро дупло више, 12.755 километара.

Ова сазнања помоћи ће научницима да провере теорије о настанку планета, додаје Банерд.

„Ова сазнања ћемо применити не само на истраживање Марса, већ и свих осталих планета у нашем Сунчевом систему и шире“, наглашава научник.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(понедељак, 26. јул 2021, 15:22) - anonymous [нерегистровани]

Gamailo, седи, ево ти кец.

Gamailo, то што пишеш нема беле везе са оним што о планетама зна наука, и толико је бесмислено да је штетно да то остане на овом сајту. Ако остане, надам се да когод доспе овде не покушава да научи било шта од таквих коментара.

(понедељак, 26. јул 2021, 12:40) - Gamailo [нерегистровани]

U kori Matsa nema ploča što znači da je kora stara.?

Zvezde obrazuju Planetnu maglinu pa se unutar nje formira Planetni sistem. Pošto sve Planete imaju istu svrhu da postanu pogodne za život a različitih su oblika onda su one na različitim etapama svoga razvoja ali ako su one na različitim etapama evolucije nisu stvorene u isto vreme.
Najmlađi su gasni giganti .Na veneri je velika vulkanska aktivnist a kora Planete se i obrazuje tako što vulkani iz utrobe izbacuju masu potrebnu za njeno obrazovanje..Na Marsu postoje vulkani ali su oni neaktivni što pokazuje da je on razvijeniji od planete Venera a samim tim i stariji.
Naša Planeta ima u kori ploče i vodu Okeane i reke ona je dakle najrazvijenija a samim tim i najstarija.
Mars nema ni ploče niti vodu zato jer je nerazvijeniji od Naše Planete a samim tim je i mlađi od naše. Ali i Mars i sve druge Planete treba da se razviju tek i postanu pogodne za život .