Пронађени фосили носорога који је био виши од жирафе

Пре 26,5 милиона година, делови региона у коме су фосили пронађени били су прожети влажним шумама, пружајући уточиште једном од највећих сисара који су икада ходали копном.

Новооткривено створење, представљено у научном часопису Commucation Biology, изумрли је рођак данашњег носорога. 

Колосална животиња била je тешка до 24 тоне, што је четири пута више од данашњих афричких слонова, а само њена лобања била је дугачка више од метра.

То је најновија позната врста у групи џиновских носорога без рогова који су живели широм централне Азије у периоду од пре 50 милиона година до пре 23 милиона година.

Иначе, P. linxiaense, како је носорог назван, и његови сродници познати су по огромним димензијама. Сматра се да је просечна одрасла јединка била виша од пет метара до рамена и да је имала врат дуг око два метра.

Поређења ради, данашње жирафе су високе непуних шест метара.

Захваљујући положају, пронађени фосили, укључују очувану комплетну лобању и кичмене пршљенове, и велика су помоћ „у попуњавању породичног стабла животиња парацератеријума“.

Фосили ових животиња су ретки и често фрагментирaни, што отежава приказивање еволуције и ширења рода.

Сматра се да им је дугогодишње станиште групе била Централна Азија, али прва врста парацератеријума живела је у данашњем западном Пакистану.

Истраживачи које је водио Тао Денг, палеонтолог сисара са кинеског Института за палеонтологију и палеоантропологију кичмењака у Пекингу, сада су открили да је нова врста P. linxiaense била уско повезана са пакистанским P. Butgiense, а то наговештава порекло пакистанског носорога.

Пронађени фосили извучени су из пешчара централног кинеског басена Линкија.

Педесетих година прошлог века пољопривредници у том подручју тврдили су да су пронашли „змајеве кости“. Једно време су ти остаци продавани медицинским компанијама и коришћени су као састојци традиционалних кинеских лекова.

Од осамдесетих година прошлог века, палеонтолози са Института за палеонтологију и палеоантропологију кичмењака проучавали су стене базена Линкија и богатство фосила из тог подручја.

Нова открића сугеришу да су се џиновски носорози слободно кретали хиљадама километара између Централне Азије и индијског потконтинента пре 30–35 милиона година.

Клима и географски обрасци 

Климатски услови у то време „дозвољавали су гигантском носорогу да оде ка северу у Централну Азију“, наводи се у студији.

Подаци из нове студије помажу у откривању географских образаца који су управљали кретањем џиновских носорога.

Тако на пример, Каталог џиновских фосила носорога у новом истраживању сугерише да животиње никада нису прешле из Азије у Европу преко планине Урал, указујући на то да је планински ланац могао да делује као препрека.

Истраживање такође може помоћи да се објасни како су огромна створења стигла у данашњу Турску, где су такође пронађени фосили носорога.

У научном раду се сугерише да су се, након што су џиновски носорози стигли у данашњи Пакистан, пробили у Турску преко данашњег Авганистана и Ирана.

Неки фосили који причају ову причу, међутим, сада су изгубљени и недоступни онима који се баве научним истраживањима. Збирка од 300 фосила сакупљених у Пакистану – укључујући остатке гигантских носорога, страдала је 2006. године због бомбардовања.

У случају новооткривене врсте, фосили су на сигурном – у палеозоолошком музеју Хеженг у кинеској северно-централној провинцији Гансу.

Научницима следи рад на детаљнијем опису гиганта, укључујући реконструкцију мишића и прецизнију процену његове телесне масе.