Моравска тераса крије бројне трагове прошлости

Од почетка марта ове године врше се заштитна археолошка ископавања на локалитету Конопљара у Читлуку код Крушевца, на траси будућег ауто-пута Појате–Прељина. Локалитет је истраживан средином деведесетих година прошлог века, када је просецан магистрални пут. 

Сада се ради на испитивању јужне периферије налазишта, где ће се трасирати додатни делови ауто-пута. Истраживања су поверена Археолошком институту из Београда и њима руководи др Иван Бугарски, уз блиску сарадњу са специјалистима из те установе и стручњацима из Народног музеја у Крушевцу. Заштитна ископавања у потпуности финансира инвеститор радова „Коридори Србије”.

Овогодишњим ископавањима Конопљаре, која још увек трају, потврђена су ранија сазнања о формирању културних слојева. На том месту живело се још у раном неолиту, у време старчевачке културе, а потом на прелазу из бронзаног у гвоздено доба, око 1000. године п. н. е. Следеће насељавање било је у време римске власти, током III и IV века, када је ту формирано  сеоско насеље, да би се у XII и XIII веку на том простору развило средњовековно село са гробљем.

Док су остаци старчевачког присуства доста скромни, млађа праисторијска фаза представља доминантан хоризонт. Истражено је мноштво мањих станишта, отпадних јама, као и две пећи од печене земље – једна за припремање хране и друга керамичарска. Управо ових дана се истражује и једна кућа, што представља редак археолошки налаз из периода на прелазу из бронзаног у гвоздено доба на нашем простору.

Прикупљено је много налаза материјалне културе, пре свега фрагмената керамичких посуда који имају препознатљиве украсе култура Гава и Калакача, а нађена је и једна одлично сачувана масивна бронзана игла, особена пре свега за област Паноније.

Кад је реч о траговима из античког периода, делимично је истражена једна кућа скромног инвентара, уз неколико јама које нису нарочито богате археолошким налазима. На том делу локалитета најслабије су сачувани остаци средњовековног живота – констатована су само два доста оштећена станишта. Осим археолошких анализа, приступиће се и испитивању садржина неколико керамичких посуда из различитих периода, што ће свакако обогатити наша знања о сеоским насељима – и праисторијским и оним знатно слабије познатим из епоха касне антике и средњег века.

Занимљиво је напоменути да је приликом археолошких ископавања крајем прошлог века на том простору истражена и средњовековна некропола, на површини од око 700 квадрата, када је откривено 126 гробова. Сви покојници су, са незнатним одступањима, сахрањени у смеру запад–исток, без јасних гробних обележја, понеки са накитом, оружјем или новцем. Тада је откривен и један двојни гроб у коме су сахрањени заједно мајка и дете, као и један гроб у коме је сахрањена глава одрасле особе.

И поред тога што ће на месту највећег дела локалитета остати огромна рупа, захваљујући савременим техничким могућностима, моћи ће да се реконструише изворни облик тог дела моравске терасе на којој су, заштићена од плављења, била формирана насеља, а који се донедавно користио као обрадиво земљиште иза последњих читлучких окућница.

Све фазе насељавања, документована током деведесетих година и сада, биће обрађена у дигиталном окружењу. На тај начин ће се оживети налазиште које више не постоји у реалном простору.