Читај ми!

Енциклопедијски замах у књизи „Никола Тесла – Путовања“

У Словенији је недавно објављена несвакидашња књига под називом „Никола Тесла – Путовања“ која са својих 850 страна и 452 фотографије носи енциклопедијски опсег података. Аутор овог замашног подухвата је Миран Перхавец, електротехничар и дипломирани економиста из Марибора, посвећени истраживач Теслиног рада и биографије и дугогодишњи сарадник београдског Музеја Николе Тесле. За Сајт РТС-а Миран Перхавец објашњава зашто је више од шест година упорно и детаљно истраживао и предано преиспитивао податке о Теслиним европским путовањима и животу и раду.

Књига Никола Тесла – Путовања Мирана Перхавеца постаје нека врста нове биографије нашег чувеног научника заснована на опису његових путовања која аутор укршта са подацима из различитих извора. Тако добијамо слику Теслиних путовања до школа, факултета, послова, научних скупова, јавних гостовања и предавања, пловидаба прекоокеанским бродовима и приватних обилазака свог родног краја и фамилије.

Ова књига је ситно ткање података из којих израста слика Теслиних напора и света у којем је бивао: од мапе путева у Аустроугарској до скоро детективског ауторовог пробијања кроз документа која, на пример, налази у Стразбуру и на основу њих открива три тамошње Теслине адресе, као и кафану у којој Тесла игра билијар, радионицу у којој прави први радни модел индукционог мотора са наизменичном струјом, али и детаље који дају потпунију слику о посебним Теслиним способностима да савлада комплексне послове који му се повере и реши проблеме који потом доносе успех послодавцима, као на пример при поправци система расвете на Стразбуршкој железничкој станици.

Књига као драгоцена помоћ за проверу информација

У времену када се оживљава светско интересовање за Теслу и о њему постоји непрегледно море података, ТВ емисија, видео-клипова, филмова, текстова, публикација, ова Перхавчева књига има непроцењиву вредност – постаје драгоцени хронолошки референтни документ уз који ћемо моћи да проверавамо све што се говори, пише и тврди о нашем и светском јединственом научнику.

На 44 стране на крају књиге аутор даје попис извора и литературе коју је користио у свом истраживању, те није чудо да Мирана Перхавца, пријатељи у шали зову Теслијана Џоунс. Фасцинација Теслом и потрага за истином о њему је, како наглашава аутор, мотив да се оволико година посвети писању књиге. Но, осим тога постоји и једна лична, породична веза овог аутора са научником.

Нови аспект истраживања: Теслин живот у Европи

Зашто сте се одлучили за истраживање баш Теслиних путовања?

– До те одлуке довело ме је више разлога. У више од десет година, откако више или мање интензивно проучавам Теслин живот и рад, прочитао сам бар око 40 свјетских биографија у књижној или електронској форми. Примјетио сам да је у њима много опширније, боље и детаљније описан Теслин живот након доласка у САД (1884–1943) док се о његовом животу прије тог одласка и о његовим путовањима у Еуропу говори у мањем броју новијих, опширнијих па и детаљнијих биографија.

Уз све то не постоји много цјеловитих еуропских биографија у којима би подаци били сажети и уједно тачни, пошто многе, поготово старије биографије, садрже доста грешака и недостатака. Пошто сам примјетио да у постојећим биографијама нитко није систематски или детаљније описивао његова прва балканска те каснија еуропска и трансатлантска бродска путовања, на којима је провео много времена, желио сам разоткрити и тај видик његова живота.

Додатан разлог томе била је и моја посредна повезаност с њим, с обзиром на то да је мој прадјед по мајци редовито превозио младог ђака Теслу на путу из Госпића у Карловац, у тамошњу вишу реалну гимназију (1870–1873). Занимљиве и јавности непознате приче о тим првим Теслиним путовањима, које сам у фамилији почео слушати рано, већ као дјечак, желио сам исто тако представити читаоцима.

Међутим, без обзира на каснији одабир наслова (Путовања) у књизи описујем и многе мање познате или наново откривене податке о његовом боравку у свим еуропским градовима у којима је студирао или радио.

Желим нагласити да је један од главних циљева књиге била жеља да подаци у њој могу представљати изванредан, детаљан, кредибилан и кронолошки сређен водич по траговима Теслине животне епизоде, како између тако и у самим еуропским градовима, који би између осталог могао постати и предложак за туристички производ 'Теслин еуропски пут' у раздобљу од 1870. до 1892. године, укључујући оба повратка у Еуропу.

С тим разлогом сам 2014. године започео више од пет година додатних истраживања и паралелног писања књиге која, ради превеликог опсега, нажалост у коначници не садржи опис Теслина живота у Марибору и Грацу, али ће то бити предмет моје сљедеће књиге.

Плодови дугогодишњег истраживања – оспоравање митова и неистина


Које сте нове чињенице открили истражујући Теслина путовања и како су та открића за Вас обликовала слику о Теслином животу и раду?

– Дугогодишња истрајност и често мукотрпно тражење нових трагова и података наградили су ме открићем заиста великог броја до сада непознатих информација или су разоткрили нетачност података који су у прошлости важили као кредибилни.

Пошто углавном нисам желио понављати већ познате и виђене чињенице, жеља ми је била да се у највећој могућој мјери фокусирам на оне дјелове еуропске биографије за које су била карактеристична отворена, још неистражена питања. Било ради недостатака података или трагова, било ради увјерења да информације или материјални докази (више) не постоје.

У грубом бих свакако могао истакнути нпр. да се Теслина прва балканска путовања Ликом нису вршила жељезницом као што се наводи у бројним познатим биографијама, него да је морао користити вишедневна путовања са такозваним поштанским дилижансама (покривене кочије са коњском вучом) и лошу цестовну инфраструктуру.

Откриће чињенице, да зграда једне од некада најпопуларнијих прашких кафана још увек стоји. У њој је Тесла за време студија редовито играо билијар и дружио се са касније славним композиторима Беджихом Сметаном и Антоњином Л. Дворжаком, (познати биограф Душан Мркић (Никола Тесла – Еуропске године) вјеровао је да је зграда срушена током Другог свјетског рата!).

Откриће тачне локације и зграде у којој је Тесла боравио приликом првог доласка у Лондон 1892. године.

Откриће тачне локације Едисонове творнице електричне опреме у Иврyју, тадашњем предграђу Париза, где је Тесла започео свој рад за најпознатијег америчког изумитеља и каснијег конкурента. Допуњујем податке о тачној адреси и згради у Паризу у којој је одржао своја предавања о високим напонима и фреквенцијама као и хотелу у којем је боравио.

Откриће тачне локације Теслине радионе у француском, тада њемачком Стразбургу, у којој је Тесла темељем свог првог највећег изума обртног магнетног поља, израдио свој први радни модел индукционог мотора на наизменичну струју.

Откриће тачног периода Теслиног боравка у том граду (које је упола краће од оног које се до сада сматрало тачним) као и три тачне адреса зграда у којима је становао, име и тачна локација ресторана у којем је најчешће проводио слободно време у игрању биљара итд.

Откриће доказа о томе да је Тесла посјетио Будимпешту више пута него што се до сада знало, гдје тачно је 1892. године у маџарској престолници боравио, гдје тачно су му маџарски инжењери приредили почасни пријем и слично.

Откриће тачног периода Теслине посјете Шкотској и што све је тамо посјетио; тачне информације о бродовима и трансатлантским рутама којима је путовао, датумима путовања и тако даље.

За све наведене објекте пронашао сам и фотографије из Теслиног као и садашњег времена. Иначе књига свеукупно садржи 452 фотографије које дају књизи посебан чар те читаоцу увелико помажу да се уживи у тадашњу околину, време и околности с којима се Тесла морао суочавати.

Нова открића моју слику о Теслином животу нису значајно променила, али су свакако битно допунила спознаје о томе, колико енергије и времена је морао утрошити приликом својих путовања и са колико потешкоћа, проблема и различитих препрека се морао редовито суочавати не само на својим путовањима, него и опћенито приликом своје ране афирмације у научнопроналазачкој сфери оног времена.

Преиспитивање и укрштање сазнања из разлитичих извора

На које изворе сте се ослањали пишући књигу?

– Током истраживања и писања стално сам се трудио проналазити најкредибилније могуће изворе те их константно наводити као референције. Коначни зброј тако садржи око 550 изворних референција које су и наведене на крају књиге. Извори које сам користио су јако различити и могли би их делити на већ постојеће и нове, значи на оне које сам открио тијеком властитог истраживања.

Доста често се тако позивам на познате и кредибилне постојеће Теслине биографије, али у највећој мјери наводим и референције архивских материјала у физичкој или електронској форми. При томе имам у мислима различите званичне документе архива и музеја, писма, дописе, забиљешке, чланке из новина и стручних ревија, микрофилмске записе, писане изјаве, предање, видео-записе, фотографије те информације из директних разговора са свејдоцима и њихових е-порука.

Моје главно искуство у вези са проналажењем и контролом поузадности информација о Тесли је неопходност методе према којој се најчешће мора обавезно провјерити што је могуће већи број различитих кредибилних извора, те извршити њихова успоредба. Проналажење већински подударних информација у њима обично је исправан пут до праве истине и нужне кредибилности.

Дугогодишње истраживање са драматичним обртима

Будући да је истраживање трајало скоро деценију, шта је оно, заправо, за Вас значило? Како сте успели да се носите са непрегледним морем података који постоје о Тесли данас?

– Истина је да Теслину биографију и рад проучавам више од деценије па сам тако већ прије почетка писања ове књиге имао одређено постојеће знање. На темељу тога сам заправо тек био способан у његовој биографији уочити поједине грешке, недостатке, још недовољно истражене или чак такорећи посве непознате периоде живота.

Након одлуке да се фокусирам на еуропски дио биографије, само истраживање и паралелно писање трајали су скоро шест година, од тога добрих пет година интензивно, такорећи свакодневно. Управо тада сам ради економске кризе остао без посла па сам слободно време најприје искористио за истраживање и писање дипломског рада на својим додатним студијама економије на тему Теслиног живота у Марибору, а затим наставио с конкретним истраживањем за књигу те успоредним писањем.

Нисам знао, нити сам био свјестан, колико времена ће све скупа трајати али убрзо сам схватио да такав подухват није могућ уз редовит посао. Док сам га с једне стране тражио даље, на другој сам интуитивно осјећао да га нећу пронаћи док не завршим тај пројект. Дубоко у себи сам осјећао жељу и јаку потребу да то учиним без обзира на било какве околности, потешкоће.

Први „ударац“ сам доживио након године и пол, када се у мој рачунар ушуљао тројански коњ у форми крипто вируса и шифрирао односно закључао 80 одсто датотека, између осталог и сав лични Теслин архив. Иронично, име вируса је било "TeslaCrypt 3.0". Срећом текст књиге чувао сам и на УСБ кључу. Тотални шок сам релативно брзо преболео и кренуо даље. Шифровани диск сам похранио у нади да ћу га са адекватним програмом дешифровати у будућности што се и десило, али тек након скоро две године.

Нови, много јачи „ударац“ сам доживио у аугусту 2017, када су ми приликом повратка са годишњег одмора у Ријеци провалили у ауто и између осталог украли не само рачунар, него и вањски сигурносни диск. На њему сам чувао копију комплетног архива, особног и Теслиног. Тај дан нећу заборавити док сам жив. Само сам сјео уз цесту и плакао. Од шока и туге нисам дошао себи пар мјесеци и нитко ме није могао утјешити. Осим Тесле!

Једину утјеху и спасоносни нови мотив за наставак нашао сам у присјећању на његову особну трагедију, у којој му је 13. 3. 1895. потпуно спаљена његова лабораторија на Петој Авенији у Њујорку. Тада је изгубио све: документацију, патенте, радне моделе итд. Доживио је и нервни слом, али се за пар мјесеци опоравио и убрзо оснивао нову лабораторију у улици Хаустон.

Срећом и овог пута сам на исти начин сачувао барем копију до тада постојећег текста књиге. Платио сам велику цену, али научио и снажну животну лекцију те кренуо даље. Као и Тесла, испочетка.

Почео сам наново скупљати материјале и стварати нови лични Теслин архив. Од увек конфигурирам све податке и информације према њиховом типу, датуму, извору и сл. те од тада паралелно све податке додатно копирам на два вањска диска.

То је дјеломично одговор и на ваше друго питање. Данас Гугл нуди више од 45 милијуна погодака на Теслино име и презиме. Најтежи задатак је разабрати зрна од кукоља, пошто данас управо на интернету најлакше наилазимо на највећи број дезинформација, обмана, нетачних и непровјерених информација о Тесли, па чак и фотографија.

Квалитетна цензура никако није лак задатак. Једини начин да се дође до истине је истрајно тражење информација из што већег броја озбиљних, по могућности провјерених извора, њихово међусобно успоређивање као и успоређивање са постојећим провјереним подацима. Уз све то се мора бити сасвим непристран.

Рад на књизи који је променио живот

Оволики рад говори о вашој фасцинацији Теслом. Шта за вас он представља?

Тесла је током година постао неодвојив дио мог живота. Код њега ме заправо одушевљава и фасцинира толико особина, да ме је сасвим заразио. На непримјетан начин постао је некаква јака дрога која ми треба и која уљепшава мој живот. Када ту дрогу једном окусите у пуном смислу, обично вас више не испушта и постајете неизљечиви овисник.

Мислим да ни издалека нисам једини који тако осјећа. Посљедице те врсте доиста не чуде када схватите о каквом формату (над)човјека се ради и колико разлога постоји да га искрено заволите. Испрва ме фасцинирала и привукла чињеница да се ради о (за мене) без двојбе највећем генију познате историје човјечанства, краљу електротехнике и особи која је живела далеко испред свог времена.

Затим су ме привлачиле његове изразите особине, примјерице скромност, поштеност, алтруизам, висок стандард морално-етичких начела те непоколебљив особни став у вези истих, козмополитизам, невероватна самодисциплина, фасцинантна реторика, полиглотске способности, елеганција итд.

Касније ме још више привукао његов духовни аспект (који се већ од дјетинства одражавао кроз развој јаке интуиције, видовитости, телепатије и урођене емпатије) и спознаја, да нам није оставио само бројне изуме, научна открића, познату и неразумљену технологију, него и мање познато, врло богато духовно и морално насљеђе.

Духовност му је била положена већ у кољевку док је родитељски одгој у духовној околини фамиљарног дома све то још додатно потенцирао. Мада је у себи најрадије видио истраживача природе, као научник и визионар није тражио само корелацију између темељних физикалних и филозофских начела, него је увек тежио и синтези материјалних и духовних аспеката у науци и животу.

Био је уверен да је читав козмос уједињена цјелина у којој се све материјално и духовно сједињује на уравнотежен и хармоничан начин. То га чини врло неконвенционалним научником и зато га без сумње видим као спону западне и источне цивилизације. Због наведеног ми Тесла не представља само узор и неисцпрну инспирацију. Упознавајући његов живот и особност, значајно само променио и властиту животну филозофију.

Последње поглавље: „Смрт генија и његова заоставштина“

Као посебан додатак књизи је придружено и посебно поглавље од 120 страна под насловом Смрт генија и усуд његове заоставштине. Каква је важност последњег поглавља и зашто сте га додали својој књизи о Теслиним путовањима?

– Након завршетка главне теме књиге одлучио сам написати и додатак те у њему ограничено обрадити барем мали дио значајних тема у вези са Теслом које ме већ подуже вријеме превише иритирају. Одабрао сам три теме. Ваше питање односи се на задњу у којој сам се желио аргументирано суочити са тврдњом према којој је Теслу убио Хитлеров елитни СС командос Ото Скорзенy, због чега његова смрт наводно није била природна.

Та тврдња је присутна већ пар деценија, али се посљедњих година континуирано појавља у интернетским социјалним мрежама, а доста често и у осталим јавним медијима. Сматрао сам да постоји превелика опасност да нека злонамерна подвала, ради различитих циљева, током времена постане артифицијелна истина коју је због њене раширености из дана у дан теже оспорити.

На сличан начин, ради све веће популарности Тесле у свету, износе се и бројне спекулације у вези са судбином Теслине научно-изумитељске документацијске и остале баштине, па чак и његових посмртних остатака. Комплетна тематика обично садржи много неистина, нагађања и инсинуација, у главном све у сврху јавности „драгог“ сензационализма и мистификација који су увек одличан разлог за комерцијализацију.

У све то сам још убеђенији након што сам поново у цјелини проучио не само додатно разоткривен (али већ прије доступан) Теслин досје ФБИ-ја, који је у 2016. години и јавно објављен на интернету, него и низ осталих детаљних информација као што су нпр. писана свједочења Шарлот Глејдис Музар (секретарица Теслиног нећака Саве Косановића), генерала Мирка Марковића и његовог сина, изјаве чланова информацијског центра (ЈИЦ) југословенске краљевске Владе у избјеглиштву, фотографије и друго.

Трудио сам се да укључим све аргументе и сазнања која сам на основу властитих истраживања стекао током низа година. Искрено се надам, да ће темељем тих информација у будућности бити по тим питањима много мање мистификација и недоумица.

Књига је сада у издању на словеначком, какве су шансе да је ускоро добијемо и на српском?

– Књигу је у новембру 2020. на словенском језику издала словенска издавачка кућа „Сање“ из Љубљане. Без обзира на сложену ситуацију и ограничења ради корона вируса, јако је лепо прихваћена, први одазиви и критике су врло позитивни, на неки начин чак и превазилазе властита очекивања.

Никола Тесла данас у свету доживљава велику и значајану афирмацију. То се без сумње одражава и у Словенији, мада је Тесла код нас одувек изузетно привлачна, уважена и цијењена личност. Моја жеља је да се књига изда још барем на српском, хрватском и енглеском језику.

Иначе сматрам, да би морала бити најинтересантнија управо за Србију пошто је познат енормни значај Тесле за српски народ. Прошле године сам извод књиге поклонио Теслином београдском музеју те уз захвалу примио честитке и похвалу.

Пошто још нисам нашао издавача за Србију, на ваше питање за сада не могу одговорити реално и конкретно, али се надам, да ће и овај интервју придоњети повећању тих шанси како би књига ускоро дочекала превод на српски језик.