Млада српска научница, чланица Насиног тима, објашњава зашто је важно истраживати Марс

Андреа је мастер геолог и тренутно је на докторским студијама на Универзитету Кертин у западној Аустралији. Тема њене дисертације је планетарна геологија и везана је за Насину мисију „Инсајт“ на Марсу.

„Инсајт је лендер који има неколико геофизичких инструмената, укључујући сеизмометар који детектује марсотресе, а који за разлику од оних на Земљи осим тектонске и термалне активности, могу да буду изазвани и метеорима“, каже Андреа Рајшић, докторанд на Универзитету Кертин у Аустралији.

Њен задатак је да проучава те ударе метеорита на површину Марса и дешифрује сеизмичке записе. Будући да Марс има много тању атмосферу од Земљине, метеори лакше пролазе и потреси су бројнији.

„До данас је забележено око 500 потреса, мада су слабији од оних на Земљи“, наводи млада научница.

Бити део тима тако значајне мисије је непроцењиво искуство, каже Андреа. Састанци са члановима мисије су на сваке две недеље, а размена знања чешћа.

„Мисијом Инсајт сазнајемо много о подповршинској геологији Марса, а роверу Инстрајност је главна мисија да открије трагове живота“, објашњава Андреа Рајшић.

Марс и Земља су планете унутрашњег Сунчевог система и имају кору, језгро и омотач. Земља је подељена на тектонске плоче док је кора Марса целовита. Сличност је у геоморфологији.

И Марс има 4 годишња доба, која трају два пута дуже него на Земљи па је тако и година дана на Марсу исто што и две на Земљи.

Зато што је гравитација слабија на Марсу, Андреа објашњава да се на тој планети могу наћи вулкани високи и до 20 километара.

Није више питање да ли ћемо ићи на Марс, већ кад

За Црвену планету научници у шали кажу да је Земљин старији брат, а све промене које су се десиле на Марсу десиће се или се већ дешавају на Земљи.

И у томе јесте још један значај мисија које су послате на Марс. Сазнања о Марсу омогућавају боље упознавање планете Земље, али и све чешће постављање питања: „Да ли је могућ живот на 4. планети у Сунчевом систему“.

„Сачекаћемо нове податке које Истрајност буде слала, али оно што је важно јесте да постоји вода на Марсу, али она, колико знамо, није у течном стању“, наводи Андреа Рајшић.

Проблем је атмосфера на Марсу, јер је саграђена од 96 одсто угљен-диоксида, као и снажне пешчане олује.

„Више није научна фантастика да ће људи ићи тамо да истражују и једва чекам. Што више ствари откривамо о Марсу добијамо и више идеја како проблеме да превазиђемо“, истиче млада научница.

Пре неколико дана успешно је тестирано прављење кисеоника на Марсу. Уређај „Мокси" на роверу Истрајност успео је да за сат времена рада из угљен-диоксида произведе око пет грама кисеоника, што је астронаутима довољно за 10 минута живота. Вест је обрадовала научнике, али дала и наду ентузијастима који верују да ће једног дана излет до Марса ипак бити могућ.