Атеисти и верници деле исте моралне вредности, тврде научници

Недавно спроведено међународно истраживање упућује на закључак да стереотипи о атеистима и њиховом односу према етичким принципима, ма колико били чврсти и чак имали заступнике међу самим атеистима, нису ни близу истине.

Моралне вредности међу онима који су религиозни и оних који то нису се донекле разликују, али психолог Томас Стал тврди да обе групе деле заједнички морални компас.

„Атеисти заиста имају морални компас, само је мало другачије подешен у појединим аспектима у односу на вернике, али у већини ствари није“, објашњава Стал, професор социјалне психологије на Универзитету Илиноис у Чикагу.

Сталово истраживање укључује четири онлајн анкете и спроведено је у две државе: Сједињеним Америчким Државама где је религиозност широко укорењена, и Шведској која слови за једну од најсекуларнијих нација на свету.

Прве две студије су биле усредсређене на личну историју, убеђења, вредносне судове и политичку оријентацију 429 Американаца, док су друге две студије упоређивале одговоре 4.193 испитаника из Сједињених Држава и Шведске.

Резултати су показали да су обе групе исказале подједнако низак ниво „неморалних“ склоности када је од њих захтевано да се сложе или оспоре изјаве попут: „Спреман сам да се служим и недозвољеним средствима уколико ће ми то помоћи да успем“.

Штавише, скоро сви анкетирани у све четири студије у једнаком степену су оценили као моралне све вредности које се тичу човека као појединца, попут поштења, слободе, заштите од угњетавања.

Без обзира на религиозност, већина људи се слаже са изјавом да „друштво најбоље функционише када је појединцу омогућено да преузме одговорност за сопствени живот и када му се не одређује шта треба да ради“.

Занимљиво је и да верници и атеисти сматрају да је рационалност вредност, мада су атеисти више били склони скептицизму и аналитичком размишљању.

Верници више цене заједницу

Само када је реч о моралу који штити заједницу, показале су се значајније разлике код религиозних људи. Они који верују у бога, на пример, лојалност заједници, поштовање ауторитета и њихових одлука оцењују као веома важне.

„И у Сједињеним Државама и у Шведској људи који не верују у бога имају подједнако јаку моралну забринутост као и верници када се говори о заштити осетљивих и рањивих друштвених група“, наводи Стал.

„Међутим, атеисти су били мање склони да вредности које промовишу групну кохезију – попут лојалности заједици, поштовању ауторитета и светаца – сматрају релевантним као моралне вредности“.

Психолози сматрају да то има смисла јер, по многима, једна од функција религије и јесте стварање високо кохезивне заједнице, и да ће они који су више укључени у заједницу више ценити те вредности.

Како су атеисти стекли лошу репутацију

Мада истраживачи признају да је тешко извући чврсте закључе о повезаности ових тврдњи, али Стал тврди да његови налази указују да је страх још један фактор који људе окреће вери.

Религиозни људи и у Шведској и у Сједињеним Државама свет доживљавају као опасно место, те тако тај страх повезују са прихватањем моралних вредности које штите заједницу.

Међутим, атеисти су више окренути појединцу и већину ствари не оцењују унапред као исправне или погрешне. Уместо тога, код њих је запажена тенденција ка консеквентним моралним расуђивањем, што значи да углавном суде о неким поступцима на основу штете коју они наносе од случаја до случаја.

У ствари, изгледа да су управо због ових релативизација, атеисти заслужили репутацију неморалних особа. У познатој хипотетичкој ситуацији, како је навео Стал у изјави за Лајв Сајенс, атеисти ће бити спремни да жртвују нечији живот за више добро, што би други сматрали за морално недопустиву одлуку.

„Важно је напоменути да се моралне карактеристике људи који доносе одлуке на основу последица неких дела (а не на основу унапред утврђених правила), посматрају као негативне, јер се консеквентност доживљава као мање емпатична“, додаје Стал у свом раду.

Друга истраживања сугеришу да људи немају поверења у атеисте јер се мисле да уколико они не страхују од божанске казне, немају разлога да се придржавају моралних вредности, ако их уопште имају.

Потребна су додатна истраживања

Тренутна истраживања нису могла да утврде да ли се атеисти или религиозни људи заиста и понашају у складу са моралним вредностима које заступају, али су дала допринос у објашњавању зашто су атеисти стекли такву репутацију – заслужено или не.

У наредним истраживањима намера је да се слична анкета спроведе и у незападним земљама које су мање религиозне, али са веома развијеним осећањем групне припадности, како би утврдили да ли се ови налази могу применити и у другим културама.

Резултати овог истраживања објављени су на порталу PLOS ONE.