Вулкан у Сибиру изазвао Велико изумирање пре 250 милиона година

Ново међународно истраживање могло би да помогне у решавању мистерије тачног узрока највећег изумирању у историји наше планете. Разноврсна флора и фауна раздобља перм током неколико хиљада година изгубила је 95 одсто врста.

Догађај назван Велико изумирање је период у којем је живот на Земљи био најближи потпуном нестанку.

Научници већ дуго дебатују о могућим узроцима – од удара метеора до вулканских ерупција које су изазвале климатске промене.

Међународни тим научника са Центра Хелмхолц за истраживање океана у Килу и Истраживачког центра за геонауке у Потсдаму, заједно са колегама са Школе за природне науке на Универзитету Сент Ендрјуз, спровео је детаљну нову студију проучавајући фосиле како би утврдили pH вредност тадашњих океана.

Тим предвођен др Ханом Јуриковом утврдио је да је окидач изумирања био драстичан скок угљен-диоксида у атмосфери, који је потекао из вулканске ерупције у данашњем Сибиру. Тада је у атмосферу отишло више од 100.000 милијарди тона угљеника.

Та количина је 40 пута већа од укупне количине угљеника у постојећим резервама фосилних горива.

Загревање и „кисељење“ океана 

Њихови налази показали су да је ослобађање угљен-диоксида довело до екстремног загревања и „кисељења“ океана, које је било смртоносно по многе организме, посебно за оне за скелетима и шкољкама на бази калцијум-карбоната.

Ефекат стаклене баште довео је до даљих драматичних промена које су резултирале широкораспрострањеном деоксигенизацијом и тровањем океана сулфидима.

„Наше истраживање представља прву прецизну реконструкцију извора угљеника и тиме и узрочника кризе, као и откривање последичних процеса који су довели до највећег изумирања у историји Земље. Било је потребно више стотина хиљада, па и милиона година да се екосистем опорави од те катастрофе“, истакла је Јурикова.