Археолошки локалитет Дреновац крије неолитски мегалополис

Неолитски мегалополис, тако стручњаци називају локалитет Дреновац. У заштитном балону су четири стамбена објекта. Централно место у кућама из тог доба заузимају пећи за припрему хране и земљани сточићи. Неколико стотина метара даље, археолози раде на још једној сонди уз обиље новог материјала.

„То су ситни налази. Налази култног или религијског карактера, да тако кажем, фигурине, жртвеници, ситна литичка индустрија, односно алатке од окресаног камена“, објашњава докторанд Ружица Арсенијевић.

Како наводи Ђурђа Обрадовић, истраживач сарадник Археолошког института, на археолошким ископавањима је најбитнија документација, јер сам налаз не значи много уколико није стављен у контекст у коме је пронађен. 

На педесетак хектара геомагнетним сондирањем откривено је скоро 700 кућа, на спрат, и процењује се да је некада у њима живело око две хиљаде људи.

„Све оно што смо до сада истражили, а то је површина од близу хиљаду метара квадратних, и неких дванаестак неолитских кућа, дају нам за право да Дреновац фаворизујемо као најзначајније налазиште централног Балкана из периода неолита“, наглашава Славиша Перић, професор археологије.

Насеље у Дреновцу је од Кеопсове пирамиде старије више од 4.000 година, али се о њему зна неупоредиво мање. Чак је и једна трака ауто-пута својевремено прошла преко његовог центра. Од 2004. године држава је променила однос према Дреновцу.

„Мислим да смо ми почели једну врсту, можда је прејака реч, али намеће ми се реч, ренесансе археолошке науке и потребно је наравно као и за све ствари у култури још средстав“, напомиње Владан Вукослављевић, министар културе у Влади Републике Србије.

Прва фаза изградње Центра за проучавање неолита Балкана је завршена. У њему ће бити и научно истраживачки и туристички центар, где ће сви заинтересовани моћи не само да виде предмете из неолита пронађене у Дреновцу протеклих десетак година, већ и да учествују у ископавању нових.