Од реклама до килограма – шта све утиче на дечју исхрану

У британском истраживању научници су израчунали да су после реклама деца појела 58 калорија више у грицкалицама и 73 калорије више за ручак него пре. Нутриционисткиња Бранка Мирковић напомиње да и одрасли исто чине, али да произвођачи раде свој посао и рекламирају производе, али наше је да научимо младу популацију и одрасле да воде рачуна шта једу и како бирају храну. Али наравно да морамо бити свесни тог утицаја, напомиње гошћа Јутарњег програма.

„На годишњем нивоу адолесценти приме негде око 8.300 рекламних порука, док деца преко 4.000. То је јако велики број. Али утицај између, на пример, реклама за брзу храну, за нездраву исхрану, и са друге стране, инфлуенцера и реклама које се тичу здраве хране, имају потпуно различити ефекат. Значи да је очигледно сама реклама последица нечега, а не узрок“, истиче Миљан Премовић, стручњак за маркетинг и искуство потрошача.

На пример, код промоције здраве хране на исти начин, код деце склоне таквом начину исхране, не повећава се унос, док са друге стране, код брзе хране постоји. Најчешће, нарочито што се тиче брзе хране, највише реклама се конзмира преко Јутјуба, а нешто мање на Тик-току, и још мање на Инстаграму.

Такође, постоји доста реклама које су у суштини врло софистициране и нису директне, напомиње Премовић.

Имају ли родитељи могућност да заштите своју децу

Родитељи нису једини који могу да утичу на децу, напомиње нутриционисткиња. Све одрасле особе које на било који начин утичу на децу, од обданишта до школе, па и медији, требало би да едукују децу како да бирају. Ипак, на крају када настане проблем са прекомерном тежином, сви се обраћају нутриционистима.

„Ми радимо на томе да људи редукују килограме, али углавном радимо и на промени навика и на едукацији шта је то здрава храна и како да се бира. Долазе ми деца са инсулинском резистенцијом, 12-13 година, хипертензијом, али ту нису само рекламе криве“, сматра Мирковићева.

Проблем увек мора да се посматра на више нивоа – потреба за храном, жеља за храном, потреба за укусима, социјално окружење, како се деца хране у кући, у вртићу, у школи.

„Када неко дете због здравствених потреба промени навике, и почне другачије да се храни, па му причамо о неким лепим кутијама у којима се носи храна, као што раде Јапанци и неке друге нације, они то прихватају и онда одељење крене њих да копира“, напомиње нутриционисткиња.

Маркетинг није само реклама

Суштина маркетинга није само промоција кроз продају, то је сложен и дуготрајан процес развијања одређених вредности, а један од канала промоције су и масмедији, не само телевизија, већ и друштвене мреже, напомиње Премовић.

„У почетку кроз масмедије постојао је садржај па је било додатно неких реклама. А како време иде, све више је у ствари реклама са нешто мало садржаја. И ту разлику је неопходно буквално да уче и родитељи и деца. А врло често су деца свеснија тога него што су сами родитељи“, наглашава гост Јутарњег програма.

То су околности времена у којем живимо и зато је неопходно да се потрудимо и научимо, како родитељи, тако и деца, како да функционишемо. Компаније имају право да промовишу своје производе, али потрошач треба да зна околности у којима живи и да одабере најбоље за себе.

С друге стране, напомиње нутриционисткиња, нико не спречава установе и оне који треба да брину о заштити здравља да пропагирају другачији начин живота.

„Некада је човек знао да иде кроз шуму и да изабере шта је здраво, шта није здраво, шта је труло или јестиво. Ми сад морамо да научимо да када идемо кроз продавнице да читамо декларације. Нико нас не спречава да се сами заштитимо, нико нас не тера да то купујемо, али морамо да научимо да бирамо“, наглашава Бранка Мирковић на крају гостовања у Јутарњем програму.