Марија Кири: Пионир у свету радиоактивности

Марија Кири (1876 - 1934) рођена је у пољској породици просветних радника, од веома побожне мајке. Kада је имала само десет година, мајка оболева од туберкулозе, а једна од сестара од тифуса и обе умиру. То је тренутак када Марија Kири престаје да верује у Бога и окреће се науци.

Пошто жене нису могле да студирају у Пољској, наставак школовања је био могућ једино у иностранству. Неколико година је радила као гувернанта, не би ли помогла сестри да заврши факултет у Паризу, а потом је и сама започела студије физике и хемије на Сорбони, потом и математике. У Француској је присвојила име Мари.

Њен ментор ју је упознао са стидљивим, али прогресивним научником Пјером Kиријем за кога се касније удала. Kада је уписала докторске студије, почиње да изучава дејства уранијума и смишља термин „радиоактивност". Њен муж, схватајући значај њеног рада, напушта свој посао да би јој се придружио у истраживањима. Супружници и колеге, заједно освајају Нобелову награду за физику, а исте године она постаје прва жена доктор физике на свету. Ипак, за разлику од Пјера, Академија наука у Паризу не прихвата Марију за члана.

После погибије мужа, она преузима његову катедру на Сорбони, постајући прва жена професор на париском универзитету. Наставља истраживања и освоја другу Нобелову награду, овог пута за хемију, због чега јој француска влада обезбеђује средства за отварање Института Kири за истраживања у области физике, хемије и медицине.

Умрла је нагло, у шездесет шестој години, од апластичне анемије, која може да буде узрокована продуженим излагањем радијацији. Сахрањена је поред Пјера, а њена родбина и пријатељи из Пољске су, као симболичан гест, на ковчег бацили земљу из њене домовине.