Индустријске метрополе рајеви за венеричне болести – лондонска епидемија сифилиса крајем 18. века

Стручњаци су користили податке пријема у болнице и домове здравља, детаљно чешљајући документацију због дуплих извештаја, узимајући у обзир и приватне третмане, као и могућност погрешног дијагностиковања сифилиса са другим болестима, попут гонореје или хламидије.

Утврдили су да је учесталост обољевања у Лондону била знатно већа у односу на било који други град у Великој Британији. Примера ради, подаци других студија показују да је сифилис био упола учестао у Честеру и 25 пута ређи у руралним деловима Енглеске и Велса у том периоду.

„Имајући у виду разлике у сексуалној култури Лондона и индустријских метропола тог времена и руралних места, наши налази нису изненађујући. Али је сада прилично јасно да је Лондон чак у поређењу са већим провинцијским градовима попут Честера био у потпуно другој лиги“, каже историчар Сајмон Сретер са Универзитета у Кембриџу.

Према његовим речима, британска престоница имала је невероватно високу учесталост обољевања од полних болести.

„Уопште више није неразумно закључити да је већина становника Лондона током својих младалачких година оболела од неке врсте венеричне болести“, истиче Сретер.

Налази о учесталости обољевања у Лондону 18. века слажу се и са бројним сведочанствима, дневницима и изворима из тог времена.

„У времену пре појаве превентивне заштите и антибиотика, имали сте муњевито брзо растући град са сталним приливом младих људи, од којих су многи мучили финансијски. Лондон из тог периода био је изузетно рањив на полне болести“, додаје историчар са Кембриџа.

Истраживање је објављено у публикацији Economic History Review.