У Музеју пчеларства у Сремским Карловцима налазе се револуционарне кошнице које су значајне за цео свет

Музеј пчеларства у Сремским Карловцима посвећен је пчелама, али његова главна прича односи се на његовог оснивача, оца модерног и рационалног пчеларства код Срба, професора Јована Живановића.

Јован Живановић (1841-1916) после завршене Српске велике гимназије карловачке, у Бечу је студирао славистику и још тада постао велики присталица Вука Караџића и Ђуре Даничића.

У часописима „Јавор“ и „Даница“ објављивао је чланке у којима се залагао за чистоту нашег народног језика. Након студија, вратио се у Сремске Карловце и 1865. године постављен је за професора српског језика у Карловачкој гимназији, а потом и Богословији.

Са ректором Карловачке богословије, Иларионом Руварцем, 1878. године основао је Катедру за пчеларство. Убрзо по повртку у Сремске Карловце и заснивању породице се разболео.

Према савету лекара отишао је на Матеј, брдо изнад Карловаца, где је почео да узгаја воће, мислећи да ће у природи лакше оздравити. По његовим каснијим навођењима, лугар му је тада скренуо пажњу да се без пчела не може бавити воћарством.

Тако је Јован Живановић, први пут у животу, почео да се интересује за пчеле. Убрзо је схватио да у том суровом процесу људи гуше пчеле да би дошли до меда.

Мед без гушења пчела 

Од највиђенијих светских пчелара тог времена, Јован Живановић добио је савете како да конструише кошницу из које ће се добијати мед без гушења пчела. Тако је настала револуционарна кошница „американка“.

Живановићева „американка“ имала је 16 оквира, димензије 26 x 27 центиметара и Ханеманову решетку. Отварала се одозго, рад око ње је био једноставан и без било каквог уништавања пчела, те су је пчелари брзо прихватили.

У Музеју пчеларства и данас постоје примерци првих „американки“. У животу свих пчелара, у Србији и свету, та кошница је и даље од изузетног значаја.

„Музеј пчеларства настао је из једне мале просторије која је пре педесет година била огледна соба за студенте Пољоприверног факултета у Земуну, а из ње је прерастао у данашњи музеј који има 450 експоната. Више стотина фотографија, докумената и предмета чека да буде укључено у музејски простор“, истакла је Даница Радовић, ауторка монографије „Музеј који прича“, у емисији „Све боје живота“.

Кроз причу о експонатима, откривају се биологија пчеле и уређење пчелињих друштава, откривају се детаљи из историје пчеларства код Срба. О многим тајнама пчеларског заната говоре музејски предмети, фотографије и документи.

Ту је и веома богата преписка господина Јована Живановића, мноштво старих предмета из његовог и ранијих времена, али и многе медаље из Музеја винарства и виноградарства, пошто се породица Живановић уз пчеларство бавила и виноградарством.

„То је и прича о кључним догађајима из живота Живановића. У Музеју пчеларства може се видети до које мере су тада људи били уско везани за свој крај и за своју нацију. Тако су Јован Живановић и његови потомци увек били национални и културни радници, старатељи ђака, Гимназије, Богословије и ти трагови трају до данас“, каже Даница.

У првом приватном музеју код нас, Музеју пчеларства у Сремским Карловцима, посетиоци ће осетити мирис меда који се њим шири, запамтити старе предмете и значајну причу Јованових потомака, Жарка и Борка Живановића, о томе како се некада у грађанској Србији живело и радило.