Научници успели да узгаје праорганизам из кога је настао живот на Земљи

Начин функционисања ових праорганизама пружа много података о томе како се развио живот на Земљи, а истраживаче су задивиле особине и способности које ови организми имају.

Археје, познате и као архебактерије или прабактерије пронађене су на дну Арктичког океана 2010. године и назване су по хидротермалним изворима поред којих су пронађене – Lokiarchaeota. Научници су одмах уочили неке необичне особине које су захтевале детаљније проучавање.

Посебна специфичност у вези са овим проналаском јесте то што су ове археје имале особине другачијег облика живота карактеристичног за еукариоте. Ћелије археја и иначе имају јединствене особине које их одвајају од друга два домена живих бића, бактерија и еукариота, а људи и све животиње и биљке које су икада постојале су еукариоти.

Једно време, научници су сумњали да је ово можда последица загађења, али када су јапански научници успели да изолују Lokiarchaeot-у и узгаје је у лабораторији, отклоњене су све сумње.
Да би ово постигли, истраживачи су 2006. године скупили талог с дна мора, на дубини од 2.533 метра у близини обала Јапана. Узорци су после тога смештени у стаклене цеви, а онда су им обезбеђене хранљиве материје како би се установило да ли ће почети да се развијају.Тек после годину дана појавиле су се назнаке да је Lokiarchaeota почела да се развија.

Захваљујући научничком стрпљењу и истрајности, неколико година касније истраживачи су успели да развију здраву популацију ових необичних организама. Назвали су га култивисани микроорганизам Prometheoarchaeum syntrophicum, по Прометеју, који је, према грчкој митологији, створио човека од глине.

Додатна истраживања довела су их до закључка да су се ови организми развијали само у вези с једним или два друга микроорганизма и да имају дуге пипке који се пружају из њихових тела, испод којих су се гнездили други микроорганизми.

Научници који су се бавили проучавањем необичног микроорганизма изнели су претпоставку да је овај прилагодљиви организам преобратио своје партнере у бактерије које су користиле кисеоник као важан елемент. Овај кључни потез повећао је њихове шансе за преживљавање и највјероватније је утабао пут животу који познајемо.

Како је још много питања отворено, потребно је детаљније истраживање овог микроорганизма, али, по свему судећи, на добром смо путу да откријемо како су функционисали наши прапреци и како је из њих настало толико различитих организама, надају се научници чији је рад објављен у часопису Нејчер.