Имагинарно и стварно: Шангри-Ла, тибетански рај

Једна од омиљених утопија је Шангри-Ла, смештена у неприступачном делу Тибета, са ламаистичким манастиром прилепљеним уз стену. Тамо се спорије стари, а појединци имају способност предвиђања будућности. И данас, у 21. веку, људи се и даље надају да се баш на Хималајима налази земаљски рај. Према будистичким и хиндуистичким списима, тај величанствени планински венац је „пупак света” и „седиште богова”.

Шангри-Ла је синоним за фиктивно место, савршену, хармоничну заједницу. Група „Лед цепелин", Демис Русос и многи други помињу то место у својим песмама, присутно је у бројним компјутерским игрицама, филмовима („Капетан Небо и свет будућности"), за нова открића користили су га астрономи, филантропи прошлог века називали су своја имања-прихватилишта „Шангри-Ла", хотели и ресторани широм света, па и код нас, носе то име.

Изгубљени хоризонт

Писац Џејмс Хилтон (1900‒1954), написао је 1933. фантастично-авантуристички роман „Изгубљени хоризонт", о земаљском рају на Тибетанској висоравни. Усред квара, авион са британским путницима завршава на Хималајима, а путници откривају место Шангри-Ла, до кога се може стићи само пешице или овако како су они доспели, из ваздуха.
Филм је доживео велику популарност (римејк, мјузикл снимњен је 1973), публици се допала идеја да постоји савршена заједница у којој људи живе уз уважавање и разумевање.

Легенде, митологија, теозофија

У далекоисточној митологији постоји легенда о земаљском рају скривеном иза брда. Шамбала је санскритска реч за место мира, умерености и хармоније. То није само тачка у простору, већ и духовна филозофија, извор мудрости. Кинези су замишљали долину иза планине Кунлун, где бесмртни људи живе у слози. Код Индијаца је то долина северно од Хималаја и зове се Калапа. У митовима Тибетанаца и Монголаца такође се велича рај на Земљи. Уколико место Шангри-Ла заиста постоји, сигурно се налази на Тибетској висоравни.

Тибет је окружен планинским венцима надморске висине и до 4.900 метара, и тешко доступан, а током 20. века само је неколико Европљана и Американаца успело да стигне до Ласе, главног града Тибета. По повратку су причали о чудноватим доживљајима које западни природњаци нису умели да објасне. У Њујорку је 1875. године основано Теозофско друштво које је за своју слику света одабрало матрицу будизма. Чланица тог друштва, Александра Дави-Нел провела је, почетком прошлог века, четрнаест година на Тибету. Извештаје малобројних истраживача Хилтон је користио за роман и касније филм „Изгубљени хоризонт". Филм је снимљен у Калифорнији, у сценографији која је требало да дочара митски, тибетански рај.

Али као што је често случај са фиктивним местима, танка је граница између имагинарног и стварног. После целулоидног раја из „Изгубљеног хоризонта", један Европљанин ће стићи до „крова света", упознати далај-ламу и постати сведок историјских догађаја око Тибета.

Хајнрих Харер

Немачка је 1938. извршила аншлус Аустрије. Аустријски алпиниста Хајнрих Харер предводи експедицију на Хималаје, како би у част нацистичке војске освојио врх Нанга Парбат. Али изгледа да је Харер био предодређен за нешто потпуно другачије. Вест о почетку Другог светског рата затиче га у Карачију, а британски војници га одводе у ратни логор у Индији. Успео је да побегне и упутио се ка јапанским, савезничким борбеним линијама у Кини. Морао је, дакле, да пређе део Индије и Тибет. Стићи ће до Ласе, научити тибетански језик а дечаку далај-лами ће истовремено бити и учитељ, и ученик. Своје путовање, дивље пределе, ретку флору и фауну, мудре и тихе номаде, као и велико дугогодишње пријатељство са далај-ламом, описао је у књизи „Седам година на Тибету", на основу које је редитељ Жан Жак Ано 1997. године снимио истоимени играни филм.

Харер је био и сведок догађаја и промена у Тибету. Народна Република Кина је 1950. започела преговоре Пекинг‒Ласа о статусу Тибета. Тибетанска влада је потписала споразум да Тибет улази у састав НР Кине, али је задржао степен аутономије. Политичка ситуација је веома сложена и захтева много више простора. У судбини те једине хималајске земље која никада није била под британским утицајем, одлучивали су међународна политика, интереси, идеологија, не само Кине и Мао Цедунга већ и бившег Совјетског Савеза, САД, суседних земаља као што су Тајван и Непал. Устанак етничких Тибетанаца угушен је уз људске жртве, манастири су бомбардовани, а далај-лама је напустио Тибет.

Хајнрих Харер (1912‒2006) наставио је да осваја планинске врхове и у свету промовише тибетанску културу, организујући изложбе, бринући се о тибетанским избеглицама и састајући се са далај-ламом у изгнанству.

Шангри-Ла, имагинарно и реално

Постоји ли Шангри-Ла? Постоји, у Кини, у покрајини Јунан. Кинеске власти преименовале су, 2001. године округ Џунгдјен ‒ у Шангри-Ла. Планинска област, богата рудама, разноврсним биљним и животињским светом, у којој живи велики број етничких заједница, привлачи све више туриста, истраживача и љубитеља тибетанске музике и културе, које се данас подстичу у овој области.

У човековој свести је и даље митска, магнетна снага речи Шангри-Ла. То је Јунгов архетип „златног доба", сан о бесмртном свету у коме владају хармонија и разумевање. Одлазак тамо традиционално почиње као спољашње путовање, а наставља се као путовање унутар себе. Ко постајемо док путујемо тамо? Можда и нема потребе да се пењемо на „кров света", јер ламе тврде да нас управо потрага за тим местом спречава да га пронађемо у себи.

 

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 29. март 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво