Колико је рибље уље заиста здраво?

Према подацима института за здравље, људи користе рибље уље за невероватно велики број обољења и стања: као додатну терапију болести срца и можданог удара, Алцхајмерове болести; у лечењу депресије, психозе, хиперактивности, сувих очију, глаукома, дегенерације макуле, остеопорозе, псоријазе; потом за болести бубрега, у случају отока и болних менструација; за спречавање губитка телесне масе и високог крвног притиска...

Према наводима студије спроведене у Данској у децембру 2016. године, употребом рибљег уља у последњем триместру трудноће знатно се смањује могућност да дете оболи од астме. Истраживачи су проучавали децу чије су мајке узимале рибље уље и открили да је ризик од оболевања мањи за 31 одсто.

Такође, студија из августа 2016. објављена у часопису „Circulation" показала је да високе дозе омега три масних киселина помажу у опоравку након срчаног удара. Истраживачи су открили да узимање рибљег уља шест месеци после срчаног удара доприноси бољем раду срчаног мишића.

Захваљујући омега три масним киселинама, рибље уље позитивно делује на здравље људи ‒  бројна истраживања протеклих деценија доказала су да је посебно корисно за здравље срца и лечење упала, вида, отока, разних врста болова, псоријазе.

С друге стране, постоји и листа могућих токсина и нежељених ефеката које то уље може да изазове.
Недавно истраживање поништава многе раније студије и оставља простора за дефинитивне одговоре о правој корисности рибљег уља.

У прегледу 20 студија објављених у „JAMA The Journal of the American Medical Associationˮ наводи се да „конзумирање рибе за вечеру и узимање рибљег уља не смањују ризик од можданог и срчаног удара".
У прегледу студија објављених у „Cochrane Collaborationˮ закључује се да таблете рибљег уља нису спречиле проблеме са памћењем.

Још једна студија објављена у 2015. години открила је да омега три суплементи не побољшавају здравље мозга, као ни памћење старијих особа. Студија је заснована на петогодишњем праћењу когнитивног здравља 4.000 људи.

Токсини и нуспојаве као проблем

Иако je масно ткивo рибе богато омега три киселинама, уље из тих ткива може садржавати високе концентрације штетних материја (жива и кадмијум као тешки метали, на пример) из станишта одређених врста риба. Нежељени ефекти коришћења уља стога могу укључити когнитивна оштећења, дисфункцију нервног система, слепило, недостатак координације, глувоћу, развој одређених карцинома, оштећење јетре и бубрега.

Уз тешке метале, постоје и друга токсична једињења која се акумулирају у рибама. Полихлоровани бифенили могу довести до проблема са кожом, мишићима, изазвати хронични бронхитис и поремећаје нервног система.

Када је реч о нежељеним ефектима примене рибљег уља, оно код неких особа може изазвати мучнину, масну столицу, дијареју, смањен апетит, повраћање. Да би се смањио ризик од нуспојава, препорука је да се рибље уље узима са оброком и да се почне са ниским дозама које ће се постепено повећавати.

Омега три масне киселине такође могу повећати ниво шећера у крви, док рибље уље коришћено током више месеци може узроковати недостатак витамина Е.

Особе са ризиком од хормонског дисбаланса или особе које пролазе кроз хормонску терапију морају пажљиво употребљавати рибље уље. Пацијенти са астмом, болестима црева или јетре и пацијенти са ризиком од рака дебелог црева треба такође опрезно да користите то уље.

Наравоученије приче: консултујте се са својим лекаром пре него што решите да узимате рибље уље.

Приредила Маја Стојановић