Развој детета и подршка у развоју

 Развој детета раног узраста

Развој је могуће одредити као низ квалитативних и квантитативних промена којима се људска бића формирају и стабилизују. Са психолошког становишта, карактеристике средине су посебно важне за развој детета. Средина у којој дете одраста представља специфичан склоп социокултурних карактеристика окружења ком припада породица, као и особине родитеља и однос који успостављају са дететом у развоју.

Велики број истраживања у последње две деценије показује: да је новорођенче много способније него што се раније мислило; да су деца биолошка и социјална бића; да су прве године живота период најбржег развоја мозга ‒ до осме године мозак достиже 90% тежине. Свако дете може да развије важне компетенције:
‒ ако је укључено у одговарајућу физичку и социјалну средину;
‒ када је рани развој у значајној мери резултат интеракције са окружењем.

Развој детета до поласка у школу

Развојна мапа представља листу компетенција које деца без тешкоћа у развоју усвоје и формирају током првих година живота. Та мапа се најчешће приказује до узраста од шест година у оквиру следећих развојних аспеката:
‒ моторика и координација;
‒ опажање;
‒ интелигенција;
‒ социјални и емоционални развој;
‒ развој говора на рецептивном и експресивном нивоу.
Важно је да учитељи добро познају основне фазе дечјег развоја, њихове карактеристике и могућа одступања.

Психомоторне активности и координација

Психомоторна активност подразумева покрет, као елементарни део, и праксичке активности, као скуп сложених међусобно повезаних вољних покрета којима се извршава намеравана радња. Те активности се јављају у три нивоа организованости:
‒ Рефлексна активност се јавља одмах по појави мишићне плоче и мишићног вретена и представља предуслов остваривања.
‒ Сензомоторни период и психомоторни спрег трају до средине друге године. Дете је способно да опажа, усмерава тежње ка опаженом, што мотивише буђење вољног покрета. Психомоторни спрег (ПМС) чини низ структура чије су функције међусобно повезане у сврху извршавања психомоторне радње. Изведена психомоторна радња је увек на нивоу на коме је и зрелост структура и функција, не само моторног система већ и система осећаја (мотивације) и интелигенције.