Губитак вере не води губитку морала

Моралност није укорењена у религији и религиозност је мање у вези са моралним вредностима сада него што је била пре тридесет година, кажу истраживачи са Универзитета у Манчестеру. На основу анализе података добијених у европском истраживању, закључено је да губитак вере не води губитку морала.

Студија др Ингрид Сторм „Моралност у контексту: Вишеслојна анализа односа између религиозности и морала у Европи" (објављена у публикацији Politics and Religion), износи да је практиковање вере од пресудног значаја за моралност у већини религиозних земаља, а данас је мање него осамдесетих година прошлог века у вези са моралним вредностима.

„Религиозност је у опадању у многим европским земљама. Свака нова генерација мање је религиозна од претходне, тако да ме је интересовало да сазнам постоји ли разлог да очекујемо пад у моралности", рекла је др Сторм. Њена студија показала је да је вера повезана само са неким моралним вредностима, и то више у религиозним земљама и када људи немају поверења у државу.

Европљани све либералнији

Истраживање је вршено између 1981. и 2008. године и обухватило је 48 европских земаља. Испитаници су питани колико често би оправдали разна спорна понашања, која је др Сторм сврстала у две димензије морала.

Прва димензија је разматрала случајеве када појединац иде против традиције, на пример, када оправдава абортус и хомосексуалност. Друга димензија морала се више тицала оправдавања понашања која су у супротности са законом и могу да науде другима, као што су лагање, варање и крађа.

Др Сторм је закључила да је у данашње време све више Европљана спремно да оправда понашање које се противи традицији, али нису променили ставове када је у питању кршење закона или повређивање људи.

Објашњава да је у Европи упоредо са смањењем религиозности дошло до већег прихватања личне аутономије у формирању ставова о сексуалности и породици ‒ свака генерација је либералнија од оне претходне. „Супротно томе", додаје, „нисмо пронашли доказе да су моралне вредности постале више користољубиве или антисоцијалне."

Старије људе мање воде лични интереси

Студијом је такође утврђено да су у просеку верници нешто мање користољубиви, али то се у великој мери може приписати њиховом узрасту. То је зато што је просечна религиозна особа старија од просечне нерелигиозне особе, а мање је вероватно да старији људи нађу оправдање за вредности вођене личним интересима.

„Практиковање вере од пресудног је значаја за схватање морала у већини религиозних земаља. Да би верска правила била делотворна требало би да их потврди морална заједница коју чине други религиозни пријатељи, чланови породице, друштвене и политичке институције", закључила је др Ингрид Сторм.

Приредила Тамара Вешковић

Број коментара 11

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
17° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво