Спавајте у мраку

Више од половине становника планете живи у урбаним областима. Изложени су штетностима вештачког осветљења а природни ритам дана и ноћи, светла и таме је нарушен.

Познато је да хронични поремећај тзв. циркадијалног ритма, чија је основна јединица временска и обухвата 24 сата, представља узрок многих стања и болести савременог човека, као што су прекомерна тежина, дијабетес и разне врсте малигнитета.

Унутрашњи циркадијални ритам укључује смену глади и ситости, промене телесне температуре, нивоа серотонина и других физиолошких показатеља у крви.

Наше тело и психа ослањају се на сунчеву светлост и на смену светла и таме ‒ то су важни сигнали које препознајемо инстинктивно и који су уграђени у нашу генетску матрицу.

Миран сан контролише глад

У мраку се одвијају многе активности у нашем организму. Хормон лептин, на пример, одговоран је за контролу глади. Када ниво тог хормона расте, човек не осећа глад и управо то се догађа у мраку ‒ то омогућава миран дужи сан без кризе глади.

Међутим, многи експерименти су показали да је тај хормон осетљив на прекиде сна, а посебно на светлост. Ноћна глад је први корак ка поремећају метаболизма.

Регулација ћелијског циклуса, производња хормона и природан имуни одговор на разне хемикалије и токсине у окружењу - све је то нарушено поремећајем односа светлости и мрака у нашем дневном животном циклусу.

Физиолошке и психолошке промене, на које утиче електрично светло присутно у већем делу ноћи, имају здравствене и психичке последице, а депресија је једна од најчешћих.

Светлост плаве боје разбуђује

Не утиче једнако свака врста светла на нашу пажњу, активност, будност или узнемиреност. Сунчева светлост је претежно у плавом спектру и та боја је важна управо на почетку дана, када се разбуђујемо и постајемо активни.

Присуство плавог светла у ноћи утиче на снижење мелатонина и доводи у заблуду наш организам који се онда понаша као да је дан. Управо такву врсту светлости, тј. боје, емитују бројни мобилни уређаји и флуоресцентне лампе и зато њихова употреба у вечерњим часовима отежава организму физиолошку транзицију ка сну.

За разлику од кратких плавих таласа, дуги таласи жуте и црвене имају много мањи утицај на ноћни ритам. Таква је, на пример, светлост свеће или ватре у камину.

До пре двадесет година није се знало на који начин очна ретина препознаје доба дана. Недавно је откривен фото-пигмент у ретини, назван меланопсин, који препознаје плаве светлосне зраке кратке дужине. Када нестане те плаве светлости, почиње наш физиолошки прелазак на ноћни режим.

Боравак у природи за бољи сан

Неки људи повремено одлазе на одмор у природу и након тога примећују побољшан квалитет сна. Новије студије су потврдиле да се након боравка на природној дневној светлости наш унутрашњи ритам боље усклађује са соларним ритмом.

Код тих људи се формира нови хронотип који боље усклађује унутрашњи сат са сменом дана и ноћи и за последицу има боље психофизичко здравље.

Данас већина људи у урбаним срединама прима мање природне светлости дању, а превише вештачког светла током вечери и ноћи. Све мање људи спава у потпуном мраку, а запослени у већем делу дана бораве на послу и ретко су на сунчевој светлости.

Ричард Стивенс, професор на Универзитету у Конектикату и истраживач узрока малигних болести и хормоналних поремећаја, на основу до сада стечених научних сазнања, дао је користан савет који гласи:

„Потрудите се да се барем ујутру будете на сунчевој, тј. дневној светлости, а увече избегавајте изворе плаве светлости и користите боје из жутог и црвеног спектра. И наравно, спавајте у мраку!"