Шумови мора

Изложба „Шумови мора" др Биљане Митровић, музејског саветника, упознаће вас са мекушцима, чија је грађа тела јасно дефинисана и разграничена од осталих животињских врста. Љуштуре мекушаца разнолике су: шкољке имају два капка који обухватају меко тело с бокова; полиплакофоре се састоје из више плоча које штите само горњу страну тела; скафоподе су у виду цеви отворене на оба краја, док пужеви имају отвор само на једној страни.

Мекушци су добили име према латинској речи „mollis" што значи мекан, гибак и односи се на мекано тело унутар чврсте љуштуре. Познато је више од сто тридесет хиљада рецентних и око четрдесет пет хиљада фосилних врста. Будући да су се појавили пре четиристо осамдесет милиона година (о чему сведоче фосилни остаци), због своје чврстоће представљају једну од ретких група бескичмењака која је успела да се одржи до данас.

„Вековима смо сведоци нераскидиве везе између мекушаца и прачовека. У непосредној близини мора, неандерталци су најпре прикупљали шкољке, преносили их у гомилама до свог станишта и тек онда су их бојили у наранџасто и бушили како би их качили на огрлице. Најстарија збирка мекушаца пронађена је међу рушевинама Помпеје, а први докази о употреби за декорацију, и у религијске сврхе, потичу из минојске и египатске цивилизације" - каже Биљана Митровић.

Било да су пужеви, шкољке, денталијум, хитони или главоношци - све изложене врсте (има их чак двеста петнаест) аутентичне су у грађи, облику, боји, сјају, инспиративности, и другим видовима визуелног доживљаја. Поједине врсте именоване су у народу, па их по тим називима боље памтимо: халиотиси или петрово уво, индијска лаћица, морска вила, венерин чешаљ, морско копито, горко-слатки бадеми, периске, бисерне шкољке, прилепци, дагње, каурија, турбан пуж, Јакобова капица и др.

Уз експонате појединих група мекушаца приређени су и текстуални прилози из којих можете сазнати занимљиве појединости: морске видре су једна од главних врста грабљивица халиотиса, уз рониоце; Поједини прилепци на врху љуштуре имају отвор, тј. „кључаоницу" коју користе за излучивање отпадних материја; У Африци се за две ципрее могла купити жена; Звук Тритонове трубе оглашавао је позив на рибарење; Пре седамсто година прве бисере изронили су номади, припадници народа Бађао из Сулуског мора; ʼPecten jacobeusʼ или Јакобова капица овековечена је на чувеној Ботичелијевој слици „Рађање Венере", али и на фрескама у Цркви Светог Јакова у шпанском градићу Сантјаго де Компостела, о чему је написана и легенда; Рукавице изаткане од нити периски познатије као „морска свила" биле су тако танке да су могле да стану у половину орахове љуске.


Експонатима из Индо-Пацифика, Атлантског океана, Средоземног мора, и других делова света, Галерија Природњачког музеја у Београду открива прелепи и непознати свет мекушаца међу којима се поједини примерци чувају само у музејима, научним институцијама или приватним колекцијама.