Културолошке разлике полне карактеризације

Кроз сложен процес социјализације, род је постао друштвена и културна категорија. Дете упознаје прихватљиве друштвене моделе понашања и припрема се за улоге које ће добијати током живота, без обзира на то да ли их жели или не жели. У том смислу култура доживљава родне разлике као да су полне, тачније као да постоји непосредна узрочна веза између биофизичких датости и социокултуролошких карактеристика. Као када се, на пример, каже да је фудбал мушка, а кување женска ствар.

Не постоје култура ни друштво у којима није повучена јасна граница између послова, занимања и обавеза који се сматрају мушким или женским. Неповредивост те границе истиче се и симболички, кроз веровања и обичаје.

У нашој традиционалној култури, на пример, особе мушког пола нису смеле да имају додир саредметима који су се сматрали делом женског пословног инвентара, као што су  преслица, вретено, метла. Веровало се да би на тај начин мушкарац могао да изгуби мушке моћи, пре свега физичку снагу и потенцију.

Из истог разлога се код алжирских Бербера веровало да  мушкарац не треба да проводи време у просторијама у којима често бораве жене - у кухињи, на тераси и у женској дневној соби у којој су се обављали порођаји.

У изузетним случајевима и у сразмерно малом броју друштава дозвољава се да особе живе ван друштвено наметнутих модела понашања за мушкарце или жене. Најчешће се радило о особама које су добијале неку врсту духовног позива, било да су у питању врачеви, исцелитељи било појединци који су следили одређени завет.

Код многих северноамеричких индијанских племена постојали су бердаши или, како су их сами звали, бића са две душе. Чешће мушкарци него жене, прелазили су друштвене и културне границе пола. Носили су одећу која је била мешавина мушке и женске ношње.

Ако нису живели у целибату, хомосексуалност и бисексуалност би им толерисали. Бавили су се занимањима која нису доживљавана ни као мушка ни као женска, мада су понекад њихове делатности укључивале послове које су обављала оба пола. Тако су могли да буду исцелитељи, видовњаци, свештеници, али и ратници, грнчари и шваље.

Били су изузетно поштовани и доживљавани као јединствена људска бића без полних, биолошких и родних ограничења. У појединим племенима преријских Индијанаца најугледнији ратници ступали су чак у брак са мушким бердашима.

Без обзира на то што је сексуална преференција супротног пола чешћа, у свим временима све културе су познавале и друге врсте односа. Неке културе су толерисале или чак активно подстицале хомосексуалност. Међу старим Грцима, на пример, љубав мушкарца према мушкарцу идеализована је као највиши облик сексуалне љубави.

Данас постоје упоредо и традиционални ставови, по којима је хетеросексуалност једини морално подобни облик сексуалног понашања, али и либерална гледишта која подржавају различите врсте сексуалне оријентације и трансродне животне стилове.