Фолати обавезни по прописима?

Фолати, као есенцијални микронутријенти, у организму не могу бити синтетисани "de novo" већ се адекватан статус тих изузетно значајних једињења мора обезбетити кроз исхрану и суплементацију. Термин фолати користи се као општи дескриптор за групу хемијски и функционално сродних једињења која обухвата фолате који се природно налазе у намирницама, и фолну киселину која представља оксидовану синтетску форму овог хидросолубилног Б витамина.

Фолати у природи егзистирају у више различитих хемијских облика и присутни су у намирницама биљног и животињског порекла. Бројни облици фолата у намирницама значајно се разликују и по питању подложности оксидативној деградацији, термолабилности и стабилности у зависности од пХ вредности средине.

Док фолати из природних извора врло брзо губе биолошку активност током складиштења, прераде и припреме хране, фолна киселина дуго задржава стабилност и зато се успешно користи у форми суплемената и у процесу фортификације намирница. Управо због варијабилне расположивости фолата из различитих извора утврђена јединица у којој се изражава препоручени унос је ДФЕ (дијетарни еквиваленти фолата), тако да је 1 μг ДФЕ = 1 μг фолата природно присутних у храни = 0.5 μг фолне киселнине узете на празан стомак = 0.6 μг фолне киселине узете уз храну.

Фолати као кључни елемент бројних важних процеса у организму 

Фолати имају важну улогу као коензими у многим значајним биохемијским процесима као што су синтеза пуринских и пиримидинских нуклеодида-градивних јединица нуклеинских киселина (ДНК и РНК) и метаболизам аминокиселина метионин, серин, глицин и хистидин.

На основу препорука експертске групе Светске здравствене организације и Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација дневни унос фолата за одрасле особе оба пола треба да износи 400 μг ДФЕ како би се би се задовољиле метаболичке потребе, избегао дефицит и његове последице по здравље. Током трудноће и дојења потребе су повећане па је тада препоручен дневни унос 600 односно 500 μг ДФЕ. Неадекватан статус фолата повезан је са мегалобласном анемијом, повећаним нивоом хомоцистеина, који је препознат као изоловани фактор ризика за развој кардиоваскуларних болести и повећеним ризиком од настанка дефеката нервне цеви и колоректалног карцинома.

Недостатак фолата посебно важан за жене у репродуктивном добу

До дефицита фолата може доћи под различитим околностима као што су недовољан унос путем редовне исхране, повећане потребе у одређеним стањима, малапсорпција и неки патолошки процеси.

Иако је адекватан унос и статус фолата важан за све популационе групе, као посебно значајна се ипак може издвојити група жена репродуктивне доби. Актуелне препоруке поменутих организација су да све жене способне да остану у другом стању треба да дневно уносе 400 μг фолне киселине у форми суплемената и/или фортификованих намирница као допуну козумацији фолата путем разноврсне исхране како би се обезбедила оптимална превенција за настанак дефеката нервне цеви.

 Научни напредак у области етиопатогенезе конгениталних аномалија довео је до сазнања да оптимално избалансирана исхрана мајки уз адекватан унос макро и микронутријената може допринети редукцији инциденце поменутих поремећаја.

Будући да је чак и у најразвијенијим земљама света удео непланираних трудноћа прилично висок (око 50 %) током поменутог периода већина жена још увек није или тек постаје свесна другог стања. Зато је важно да се код свих жене репродуктивне доби осигура унос фолата који је усаглашен са препорукама. Широм света примењене су три основне групе стратегија које имају за циљ оптимизацију статуса фолата код наведене циљне групе.

И појединац и друштво... 

Прва подразумева промовисање разноврсне, адекватно избалансиране исхране уз унос потребне количине намирница богатих фолатима. Друга група мера се односи на стимулисање примене дијететских суплемената фолне киселине и здравствену едукацију о њеном значају у контексту планирања здравог потомства.

Коначно, трећи приступ подразумева контролисано и строго регулисано обогаћивање (фортификацију) одабраних намирница које су у широкој и редовној употреби фолатима. У контексту свих поменутих јавноздравствених интервенција веома су значајни креирање и имплементација националних и локалних водича, одговорност и активности здравствених професионалаца и све мере којима се унапређује друштвена свест о значају фолне киселине за здравље.