Оптимизам се учи!

Песимистичан начин размишљања дешава се многима и најчешће је научен, а карактеристичан је по томе што те особе на један негативан начин размишљају и стварају уверења о стварима.

„То је у ствари једна реакција одустајања, када особа мисли да ништа што уради не може да јој помогне да реши неке ствари које има као проблеме у животу. На пример, кажу да никада неће успети у послу, да неће смршати јер дијете никада не делују, да никада неће наћи партнера јер су сви партнери лоши, или да никада неће оздравити“, објашњава психолог и психотерапеут др Никола Петровић, доцент Филозофског факултета у Београду.

Управо такав начин размишљања особе води ка депресивном расположењу због којег се касније јављају и здравствени проблеми, који стварају негативне ефекте по наше целокупно здравствено психофизичко стање.

Реалан оптимизам

„И оптимисти и песимисти у животу доживљавају тешке ствари , али оптимисти боље пролазе зато што се боље носе са тиме“, сматра др Петровић. Објашњава да је кључно да човек одлучи да има флексибилан, реални оптимизам заснован на томе да, ако верује да ради ствари од којих ће му бити боље, да ће највероватније и да му буде боље.

Важно је да особа зна да није довољно само да себе убеђује да ће све да буде у реду „јер самоубеђивање не помаже много, већ тај оптимизам треба да буде усмерен на то да избегавамо мисли да ће све ће да буде лоше“, каже др Петровић.

Вежбати ставове

Постоји неколико начина како човек себи може да поправи начин размишљања. Пре свега, треба да запита себе где му је доказ таквог негативног размишљања, како му то помаже – односно не помаже, да ли му је корисно да размишља на тај начин и да ли постоје неки другачији начини на који може да размишља.

Ако човек себи постави та питања и види да не мора увек да тумачи ствари на негативан начин, него да постоје и друга тумачења, онда може помоћи себи и осећати се боље, објашњавају стручњаци.