Реконструисани кораци диносауруса

Ако желите да схватите како су диносауруси ходали, најбољи приступ је компјутерска симулација, поручују стручњаци. „Био је то једини начин да се споје сви различити подаци које имамо о aргентиносаурусу, тако да можeмо да реконструишемо како се овај велики диносаурус некад кретао“, тврди доктор Бил Селерс, вођа истраживања које је спровео тим Универзитета у Манчестеру.

Научници из Велике Британије, који су сарађивали са колагама из Јужне Америке успели су да ласерски скенираји 40 метара дугачак скелет диносауруса који се налази у Музеју „Кармен Фунес“ у Аргентини. Уз помоћ унапређене технике компјутерског моделовања, снаге еквивалентне снази 30.000 десктоп рачунара, успешно су реконструисани покрети приликом ходања и трчања, а тестирана је и покретљивост диносауруса први пут.

Нова студија јасано показује да је диносаурус био више него способан да се шуња по пределима данашње Патагоније у Јужној Америци.

Члан истраживачког тима био је и др Родолфо Корија из Музеја „Кармен Фунес“, који је радио на првој физичкој реконструкцији овог диносауруса који је био толико велик да је добио име по целој земљи, Аргентини у којој је и пронађен.

Међутим, рад на самој дигиталној симулацији био је компликован зато што је веома мало оригиналног диносауруса фосилизовано, што је отежавало реконструкцију.

Др Бил Селерс каже да користи свој софтвер (Gaitsym) за истраживање покретљивости како живих тако и изумрлих животиња: „За нас је било важно да тадашње животиње нису ни налик данашњим тако да нисмо могли да копирамо покрете модерних животиња. Наш систем ради само на основу података које имамо о диносаурусу и предвиђа најбоље начине кретања“.

Истраживање је значајно за боље разумевање мишићно-скелетних система и развоја робота у будућности. Сви кичмењаци, од човека до риба, имају исте основне мишиће, кости и зглобове али их различито користе. Аргентиносаурус је највећа животиња која је икад ходала Земљом и разумевање начина на који је он то чинио може да одгонетне много о максималној перфоманси мишићно-скелетног система код кичмењака.

„Ово сазњање нам је важно како бисмо боље разумели како исти систем функционише код човека. Слично томе, уколико желимо да направимо роботе са бољим ногама, тада морамо знати више о механици ногу у целом распону животиња, а ништа нема тако јаке ноге него аргентиносаурус", објаснио је Селерс.

Студија, објављена у журналу Plos One, приказује виртуални пут диносауруса и отклања претходне сугестије да је животиња преувеличана у димензијама и никако није могла да хода.