Совјетски Савез и мартовски пуч 1941.

Што се тиче утицаја совјетске обавештајне службе на тај догађај, у мемоарима Павла Судоплатова, бившег високог совјетског обавештајца, изричито пише да је пуч био дело совјетских органа. Међутим, мемоари су се појавили први пут у емиграцији, у САД, после смрти Судоплатова, у издању његовог сина и велико је питање ко је, како и зашто редиговао те мемоаре и шта је написао Павле Судоплатов, а шта је додато да би се подигао рејтинг. То је прва опаска. 

Друга се односи на ловачке приче, на које ни државе нису имуне: „Ето, и тамо смо променили режим", али велико је питање да ли је баш тако било с обзиром на рукопис којим се одвијао пуч и с обзиром на то да се радило о једном дворском преврату пар екселанс, и то британских људи, а зна се да су британска и совјетска обавештајна служба одувек биле највећи непријатељи. Тако да је тешко посумњати да је дошло до директног контакта између њих.

Али, шта је интересантно. Зна се да су један високи официр НКВД-а и високи официр војне управе СССР-а дошли, баш уочи пуча, у Југославију. Да ли је тај долазак, о коме пише Судоплатов, био око неких преговора са будућим завереницима, да ли је био повезан са жељом да се процени колики ће бити прави отпор Краљевине Југославије Немцима?

Јер, рецимо, за време Првог светског рата Србија се борила читавих годину дана пре него што је пала – од лета 1914. до јесени 1915. године. Стаљину је било изузетно важно да сазна колико Југославија може да издржи и када престаје њен отпор услед немачког напада. Тако да у већој мери можемо да претпостављамо да је то био основни циљ њихове посете.

Можда је чак и дошло до преговора са завереницима, али у сваком случају не да би се ковала завера, већ да се утврди колико је Краљевина Југославија спремна да се бори у случају рата. Тако, у мемоарима учесника преговора у Москви 5. априла 1941. постоји једна интересантна белешка.

На питање Стаљина упућено једном од представника југословенске стране, мислим да је био Гавриловић: „Колико дуго мислите да можете да пружате отпор Немцима?" следио је одговор: „Бар месец дана". На то се Стаљин слабо осмехнуо и рекао: „У најбољем случају две недеље". Испоставило се да је његова процена била тачна. Јер, већ након две недеље борбе на свим правцима биле су завршене, а суштински, већ после десет дана југословенска војска била је сломљена.