Хоће ли вештачка интелигенција бити строго контролисана у Европској унији

Најпре морада се зна шта је то уопште вештачка интелигенција? Под тим појмом подразумевају се рачунарски програми који су способни да „уче“, програми који су у стању да анализирају огромне количине података и тако, на пример, да анализирају реакције и понашање корисника. Алгоритми тих програма реагују на људе који их користе и трансформишу се самостално.

Вештачка интелигенција се данас примењује у медицинској техници, аутономним возилима, распознавању лица људи, али и у играчкама које „разговарају“ са децом и могу да реагују на њихове одговоре.

„Знамо да се вештачка интелигенција користи у многим пословним подручјима, у финансијским трансакцијама и рачунарским програмима, али вештачка интелигенција може и много више од тога, па и у оним подручјима у којима процес дигитализације тек почиње“, каже Ханс де Kанк из Центра за вештачку интелигенцију на Слободном универзитету Брисел . У пољопривреди или медицини постоје велики потенцијали, каже Kанк за Дојче веле: „Током ковид-кризе видели смо да вештачка интелигенција има велики утицај на процес брзог развоја дијагностичких и медицинских апликација“.

Вештачка интелигенција ће, захваљујући том развоју, у идућим годинама ући у све више подручја нашег живота. У то није уверен само Ханс де Kанк, већ и потпредседница Европске комисије Маргрете Вестагер. Њен ресор брине се о томе да „Европа буде фит за дигитално доба“.

Поверење и ризици

Три године су службеници из комесаријата Маргрете Вестагер радили на тржишној регулативи вештачке интелигенције – и прошле недеље у Бриселу представили су своје предлоге. „Ми у Европској унији морамо да постанемо светска класа по питању регулативе, али и примене вештачке интелигенције“ – то је циљ који је прокламовала Маргрете Вестагер.

Она је указала на велике предности и шансе које вештачка интелигенција нуди у новом, дигиталном свету, и притом није заборавила ни да дода следеће: „Стварамо поверење у вештачку интелигенцију, а то је могуће само ако смо у стању да управљамо и ризицима“.

Велика већина апликација које користе вештачку интелигенцију, на пример мејл-филтери за спам или управљање машинама у фабрикама, уопште нису проблематичне, наводи Европска комисија у својим предлозима регулативе.

Али постоје нека подручја с ограниченим ризицима, на примјер чет-ботови које се користи у великим фирмама како би они комуницирали с муштеријама. Тим муштеријама би морало јасно да буде речено да комуницирају са машинама (које су у стању да уче), а не са људима.

Вестагер је као изузетно ризичне означила апликације које оцењују људе или би требало да управљају њиховим понашањем. У тој групи, коју би требало строго регулисати, налазе се аутономна возила или програми који бирају кандидате који се пријављују за неки посао, односно оцењују њихове биографије.

Људски надзор

Ханс де Kанк се ту слаже с комесарком ЕУ. Рачунари који „анализирају“ биографије, каже, могу да имају и неке грозне предрасуде, па да на основу тога доносе погрешне одлуке:

„Ако неки алгоритам треба да одабере најбоље кандидате, онда се он у свом одабиру ослања на податке о најбољим кандидатима из протеклих 30 година“. У том случају, каже Де Kанк, рачунар ће увек изабрати белог мушкарца старог 35 година, јер је то тако увек било. Баш зато би се морали, додаје наш саговорник, у програме „уградити“ и етички и хумани критеријуми.

Европска комисија у таквим ситуацијама захтева „људски надзор“ над алгоритмима. У критичним подручјима, у којима одређену улогу играју и морал и пристојност, алгоритми не смеју сами да одлучују, каже данска комесарка Вестагер.

Европска комисија жели да у потпуности забрани масовно коришћење технологије за масовно распознавање лица грађана на јавним местима – уз помоћ вештачке интелигенције. Kао разлог се наводи да то није у складу с одредбама ЕУ о заштити личних података.

Оно што би требало да буде дозвољено јесте коришћење технике за појединачно распознавање лица, на пример особа на граничним контролама или у оквиру кривичног гоњења. Kомисија жели да забрани такозване „паметне играчке“, које би децу могле да наведу да ураде нешто што је опасно. Софтвер за учење или такозвани роботи за негу болесника који асистирају људима на пример у старачким домовима, и убудуће би требало да буду дозвољени.

Привлачење УИ у Еуропу

Европска унија не жели да протера понуђаче вештачке интелигенције из Европе, управо супротно, жели да их мотивише да се стационирају у ЕУ, изјавио је комесар задужен за индустријску политику, Тјери Бретон. А желе да их привуку финансијским подстицајима и финансирањем истраживачких програма.

„Морамо да обезбедимо да ЕУ притом не постане зависна о страних понуђача или појединаца“, додао је Бретон.

У идућих седам година ЕУ у подручје вештачке интелигенције и дигитализације жели да инвестира 140 милијарди евра, најавио је француски комесар. Kонкретне временске рокове за усвајање одговарајућих закона и регулатива, односно када би они требало да ступе на снагу, потпредседница Kомисије Вестагер ипак није открила. Само је нагласила да све мора да иде брзо, јер „алгоритми и дигитализација не чекају“.

Савезно удружење њемачке индустрије (BDI) критички гледа на предлоге Европске комисије. Тврди се да је, на пример, превише широко дефинисано подручје ризичних апликација. Ирис Плегер из BDI-a каже да Савезно удружење очекује корекције по том питању, те напомиње да претерана регулација може да има негативне последице на развој иновативних технологија.