Доносе поруџбине, засмејавају, проричу судбину, а не преносе вирус – конобари из снова!

У доба корона вируса најизложенији опасности од заразе су медицински радници, продавци, возачи и шалтерски радници који долазе у контакт са пуно људи. У овом времену неизвесности, када је економска страна проблема у питању, на удару су најпре угоститељски објекти, односно, сектор услуга – кафићи, ресторани, хотели, фризерски салони...

Сасвим случајно, јапанска мегакомпанија „Софтбанк" је можда пронашла решење за опстанак угоститељских радњи у екстремним условима пандемије. Наиме, у кафеу којим она управља у Токију, послужитељи су роботи, који су, иако потенцијално осетљиви на компјутерске, несумњиво отпорни на биолошке вирусе.

Вицкасти кибернетски малишан

У токијском кварту Шибуја у децембру прошле године отворен је „Пеперов салон“, угоститељска радња чија је основна драж то што у њему као особље ради неколико десетина робота, углавном, типа „пепер“.

Тог кибернетског шврћу, који растом и гласом подсећа на основца, производи јапанска фрима „Софтбанк роботикс“, ћерка-компанија корпорације „Софтбанк“, чија основна делатност, упркос називу, нису финансије, већ телекомуникације (мобилна телефонија).

Испред поменуте радње усамљен стоји омалени робот чија је улога да позива пролазнике да наврате и оставе који јен. Од оних који су застали и посветили се проучавању оближње табле с менијем, он ревносно тражи да дезинфекују руке пре него што ступе у салон.

На самом улазу, иза овалног пулта који подсећа на хотелску рецепцију, госте дочекује чак пет машина типа „пепер“, по којима радња и носи назив. Оне поздрављају муштерије и упућују их да преко таблет рачунара изаберу јело и пиће које желе. Ту је могуће путем кредитних и ИЦ картица одмах извршити и електронско плаћање поруџбине. Оне муштерије које желе да плате готовином упућују се дубље у радњу, на шалтер на којем раде људи.

Салон је простран и украшен биљкама и детаљима од дрвета, камена и других природних материјала, с намером да се створи пријатан, што природнији угођај, другачији од хладног, сивог ентеријера пуног метала и неонских лампи, какав обично прати вештачку интелигенцију.
Поред сокова, кафе, чајева и алкохолних пића, он нуди разне врсте јела и десерата, углавном галете.

Сваки сто у сепареу има свог „пепера", кибернетску јединицу са финим, суптилним покретима руку, шака и прстију, али (прикривеним) точковима уместо ногу. Када његови сензори открију присуство људи, робот им се обраћа, гласно и весело их позивајући на интеракцију. На његовом телу причвршћен је екран на којем је приказано више апликација – њиховим одабиром гост активира један од програмских шаблона.

Тај ситни човеколики робот, у чијем програмирању је учествовала естрадна фирма „Јошимото Kогјо“ која окупља професионалне комичаре, тада почиње да госте засипа шалама и разним питањима. На њихове одговоре, по правилу, реагује лаким задиркивањем.

Међу посетиоцима је нарочито популарна апликација у вези нумеролошког прорицања судбине у којој, на основу година рођења, робот процењује карактер гостију и колико добро се слажу међусобно, јер „пепер“ тада с пуно хумора и уз доста нагађања муштеријама насумично „објашњава“ какве су особе и шта их очекује у блиској будућности.

Након тог кибернетског гатања, „пепер“ од својих слушалаца тражи да га оцене. Тада много посетилаца салона металном малишану беле боје, из саосећања за његов велики труд и из симпатије за његове благо провокативне, али у суштини невине шале, додели високе оцене које он, реално, по садржају изреченог не заслужује.

У томе и јесте тајна његовог успеха – „пепер" је управо направљен да буде сладак и мазан попут детета како би се код људи развејао отпор према неорганском, роботском и како би се они осетили освежени и разнежени, као да су разговарали са шаљивим и шармантно неваљалим школарцем, те му успут опростили за све његове луцкасте промашаје и вицкасте провокације.

Такође, неколико мини робота типа „нао“ повремено забављају посетиоце плесним тачкама – у њима до изражаја долази њихова беспрекорна усаглашеност с музиком и тимска уиграност.
Салоном повремено шпарта и робот чистач, који по изгледу наликује на покретну канту за смеће, а који гланца под.

Изневерена очекивања, али и неочекивана прилагодљивост ванредним условима?

„Пеперов салон“ отворен је, између осталог, с намером да током ове године угости пуно страних туриста за које се очекивало да ће због Олимпијских игара похрлити у Јапан у до сада незабележеном броју.

Јапанска влада планирала је да током 2020, у месецима пред Олимпијаду, демонстрира најновија достигнућа домаће науке и технологије, попут аутоматизованих возила, усавршених супер брзих возова и робота. Иако приватни подухват, и „Пеперов салон“ требало је да буде једна од важних карика у том промотивном ланцу посвећеном јапанском технолошком умећу.
Тај футуристички угоститељски објекат сада, међутим, због епидемије, велики део времена зврји празан, јер се становништво свакодневно упозорава да избегава затворени простор у којем се окупља пуно људи.

Упркос тим опоменама, јапански грађани, ментално уморни од разних ограничења које намеће корона вирус, у овом периоду након окончања ванредног стања, настоје да живе што је могуће нормалније, па, иако опрезнији и суздржанији него раније, све више почињу да излазе. Ту је и прилика за „Пеперов салон" да обезбеди макар минимално исплативо функционисање – он се епидемиолошки чини безбеднијим од других угоститељских објеката, не само зато што наруџбу примају роботи па је мањи додир са људским особљем, већ и зато што се велики број столова у његовој унутрашњости налази у сепареима.

Тај необични кафе се стога може сматрати боље прилагођеним за време у којем вреба смртоносни вирус од класичних угоститељских радњи – у данашњим условима, поред радозналости коју буде роботи, његова атрактивност лежи и у мањој вероватноћи заразе, јер кибернетско особље, ма колико дуго и гласно причало, не преноси патогене.