„Дођи да се не сложимо“ – може ли разговор да победи поделе

Шеф представништва Фондације Конрад Аденауер за Србију и Црну Гору Јаков Девчић, гостујући у Јутарњем програму, наводи да је идеја за пројекат настала на основу личног искуства које је стекао у Немачкој.

„У Немачкој сам учествовао у програму који се звао 'Немачка: морамо да разговарамо'. Организовао га је један од највећих немачких недељника, Цајт, 2019. године. Тада су покушали да окупе људе који имају потпуно различите политичке ставове, јер све више живимо у својим мехурима и све ређе разговарамо са онима који мисле другачије“, објашњава Девчић.

Како наводи, управо недостатак простора за цивилизован разговор подстакао га је да сличан концепт покуша да примени и у Србији.

Поделе нису само српски проблем

Пратећи политичка и друштвена дешавања у Србији, Фондација је, каже Девчић, препознала дубоке поделе које постоје у друштву. Ипак, истиче да та појава није специфична само за Србију.

„То није случај само у српском друштву. Свуда где постоји слобода, а то је случај у западним демократијама, приметан је тренд да је све мање дијалога, а све више подела“, каже Девчић.

Током прошле године размишљали су на који начин могу да допринесу превазилажењу таквих подела и јачању културе разговора.

„Желели смо да промовишемо компромис, слушање и уважавање друге стране као основу друштвеног разговора. Посебно смо сматрали да млади треба да буду наша циљна група и тако је настао пројекат 'Дођи да се не сложимо'“, истиче Девчић.

Како изгледа сусрет људи супротних ставова

Пројекат функционише тако што се заинтересовани пријављују преко платформе zadijalog.rs. Пријава траје свега минут и подразумева одговарање на десетак до 15 питања.

На основу одговора учесници се сврставају у одређене групе, након чега добијају прилику да разговарају са особом која има значајно другачије ставове о важним друштвеним питањима.

„Имамо већ велики број пријава, што нас охрабрује. На основу упитника можемо да проценимо какве су нечије позиције и да повежемо људе који мисле потпуно различито“, објашњава Девчић.

Први сусрети биће организовани 10. јуна у Београду, у, како каже, заштићеном простору у којем учесници неће бити изложени јавности.

„Нико не треба да брине да ће бити јавно изложен. Замисао је да то буде једна опуштена разговор уз кафу младих људи о темама које су њима важне. Ако буде потребно, ту ће бити и психолози који могу да помогну“, наводи Девчић.

Слушање као предуслов дијалога

Према његовим речима, најважнији циљ пројекта није да се учесници сложе, већ да науче да саслушају једни друге.

„Ви и ја не морамо да се сложимо око нечега. Али ја желим да вас уважим, да вас саслушам и онда изнесем свој аргумент и своје уверење. То је суштина“, наглашава Девчић.

Разговори неће бити потпуно слободни, већ ће се одвијати уз помоћ унапред припремљених питања која треба да помогну учесницима да остану усмерени на тему и аргументовану размену мишљења.

Иако не очекује озбиљније сукобе, истиче да је подршка стручњака обезбеђена управо како би разговор остао конструктиван.

„Мислим да ова иницијатива може да покаже да неко треба да се бави демократским разговором у друштву. То је скроман пројекат, али важан корак“, додаје Девчић.

Заједничка будућност без обзира на политичке ставове

Учесници пројекта су, пре свега, млади који су спремни да чују другу страну.

„Сви који су отворени да чују другачије мишљење су добродошли. Млади људи треба да имају добру намеру према друштву у којем живе, јер им је потребна заједничка перспектива“, напомиње Девчић.

Подсећа да ће, без обзира на политичке разлике и актуелна дешавања, сви наставити да живе у истом друштву.

„Сутра ћете бити заједно у аутобусу, у пекари или на факултету. Зато је важно да постоји основна култура разговора и демократске дебате“, истиче гост Јутарњег програма.

Као један од могућих примера наводи разговор између младих који имају супротне ставове о протестима.

„Неко ко снажно подржава протесте и неко ко мисли да су они лоша идеја могли би да седну за исти сто и да саслушају једно друго. То је већ успех.“

Друштвене мреже нису замена за разговор лицем у лице

Говорећи о улози друштвених мрежа, Девчић истиче да оне имају и добре и лоше стране.

С једне стране, помогле су да се пројекат брзо промовише и привуче велики број заинтересованих. Са друге стране, постале су простор политичких сукоба у којем често нема стварног дијалога.

„На друштвеним мрежама најчешће видимо препуцавање и насиље у комуникацији. Много је теже да некога лично увредите када га гледате у очи него када му пишете преко Инстаграма или Икса“, сматра Девчић.

Управо зато верује да лични сусрет може да понуди оно што недостаје онлајн комуникацији – прилику да се саговорник заиста чује и разуме.

„Ако нико не покуша, никада нећемо знати да ли нешто може да успе. Верујем да људи могу да пренесу своја искуства и подстакну друге да покушају да саслушају другу страну“, истиче Девчић.

Пројекат је намењен младима од 18 до 26 година који живе у Београду или ће се тог дана наћи у престоници. Пријаве су отворене до сутра увече, а први разговори биће организовани 10. јуна.

„Није такмичење, али за учеснике ће ово бити нека врста награде. Најважније је, ипак, да неко после разговора каже: 'Стварно дуго нисам причао са неким ко мисли другачије од мене.' Ако то постигнемо, онда смо успели“, закључује Јаков Девчић на крају гостовања у Јутарњем програму.