Нова студија показује да они који једу месо, имају веће шансе да доживе стоту, али постоји цака

Код неких одређених начина исхране, врста намирница које се углавном конзумирају, повезују се са годинама додатног живота, и то се углавнон односи на биљну храну и здраве масти. Али избор меса је контроверзнији и обично долази са једном зачкољицом.

Студија из Кине сада је додала још једну препреку истраживањима која за закључак имају да избегавање меса води дужем живоу. Код више од 5.000 људи старијих од 80 година, истраживачи су открили да су жене које једу месо имале већу вероватноћу да доживе 100 година него жене вегетаријанки.

Није било значајне везе између дуговечности и вегетаријанства код мушкараца, када су истраживачи анализирали податке по полу. Утврђено је да су вегетаријанци који су били учесници студије и који су оцењени као мршави имали мање шансе да доживе 100 година у односу на оне који једу месо.

„Свакодневна конзумација меса била је повезана са 44 процента већом вероватноћом доживљавања 100 година (у поређењу са вегетаријанском исхраном) код групе са површном тежином, док се ова повезаност није појавила код групе са нормалном или прекомерном тежином“, закључују аутори студије.

Такође, вегетаријанци који су јели рибу, млечне производе или јаја имали су сличне шансе да достигну 100 година као и они који једу месо. Ово указује на то да старије женске одрасле особе које једу довољно калорија и есенцијалних хранљивих материја могу повећати своје шансе да постану стогодишњакиње.

Резултати подржавају недавна истраживања која указују да је заштита мишићне масе конзумирањем протеина од виталног значаја за здраво старење.

Нови подаци долазе из једне од највећих студија о старијим особама било где у свету: Кинеског лонгитудиналног истраживања о здравој дуговечности (CLHLS).

Истраживачи са Универзитета Фудан, Кинеског центра за контролу и превенцију болести и Универзитета Ђао Тонг у Шангају упоредили су исходе 1.459 стогодишњака са исходима 3.744 нестогодишњака у њиховим 80-им и 90-им годинама.

Улога БМИ вредна даљих истраживања о животном веку

Тим је открио да индекс телесне масе (ИТМ) делимично објашњава везу између вегетаријанства и краћег животног века.

С обзиром на то да старије популације имају већу вероватноћу да буду погођене, аутори сугеришу да је улога БМИ у дуговечности „вредна даљег истраживања“.

На пример, „парадокс гојазности“ је термин који описује како већа телесна тежина изгледа повезана са бољим здравственим исходима код старијих популација. Ово је супротно од онога што се налази код млађих популација.

Студија стогодишњака у Кини може открити само повезаности, што значи да је могуће да други фактори утичу на резултате, ограђују се исраживачи.

Студија, на пример, не узима у обзир промену прехрамбених навика током времена; анкете су процењивале само шта су учесници јели у каснијим годинама. Међутим, претходна истраживања подржавају идеју да би избори начина живота, попут исхране, могли бити главни разлози зашто неки људи живе до 100 година.

Према неким проценама, достизање 90. године живота може се објаснити са 70% здравих навика, као што су квалитетан сан, физичка активност или адекватна исхрана.

Могуће је и да старије особе имају другачије нутритивне потребе, али многе студије о вегетаријанству фокусирају се на млађе особе и варијабле везане за њихов начин живота.

Једна студија спроведена на више од 65.000 људи, младих и старих, открила је да се они који се хране вегетаријански, могу суочити са већим ризиком од прелома костију, вероватно због мањег уноса калцијума и протеина. Неки докази показују да старијим особама треба више протеина у исхрани него што сугеришу тренутне смернице.

Међутим, исхрана је изузетно сложено подручје истраживања, а на здравствене исходе може утицати мноштво друштвених, еколошких и индивидуалних фактора.

По свој прилици, најбољи избор хране за продужење живота захтева разноликост и равнотежу, што се разликује од особе до особе.

Важна је и врста и количина меса 

Свакако, вегетаријанска исхрана, исхрана заснована на биљкама и исхрана са мало меса повезане су са мањим ризиком од одређених здравствених проблема, као што су срчане болести, мождани удар, дијабетес типа 2 и гојазност.

Такође, није ни свако месо подједнако повезано са негативним здравственим исходима, а количина може бити такође битан фактор. Прерађено месо и црвено месо, на пример, често су повезани са лошијим здрављем и краћим животним веком, због чега се генерално препоручује њихова умерена конзумација.

„Наши налази су нагласили важност уравнотежене исхране, како животињског тако и биљног порекла, за здраву дуговечност. Потребне су будуће студије усмерене на старије особе у напредној животној доби за формулисање смерница за исхрану", наводи им стручњака који је студију објавио у часопису The American Journal of Clinical Nutrition.