Завршен Сабор ловаца Србије – вукови остали скривени у златиборским шумама

У три дана колико Сабор траје, ловци су се надметали у прецизности, кулинарским вештинама, разменили искуства и ловачке приче. И овог пута вукови су остали скривени у златиборским шумама.

Магла и снег за почетак хајке и обавезно питање-има ли вукова на Златибору пошто је стада све мање.

„Има и праве штету по селу, овце страдају. Видео сам вика а нисам одстрелио, данас се надам”, каже Милован Костадиновић ловац из златиборског села Шљивовице.

Тактички су се добро припремили и стрпљиво чекали по шумама и пропланцима.

Ипак, у вечитој игри надмудривања ловца и вука, највећа звер златиборских шума, и овог пута је победник, иако је снег био прилика да се по њему траг покаже.

„Имали смо тај један траг вука који је прошао кроз део нашег терена и отишао у суседно ловиште. Ми смо пробали заиста једним добрим погоном са четири стране,али на жалост, вук је вук”, додаје Марко Пантовић секретар Ловачког удружења „Златибор“, Чајетина.

„Ја мислим да је то једна од најинтелигентнијих животиња у природи. Он има такву интелигенцију да га треба надмудрити. Ја сам то радио веома дуго, од 82. па до сад, ето 25 сам одстрелио”, рекао је Сретен Јовановић ловац са Златибора.

И ветерани златиборских хајки, и они који су први пут у потрази за сасвим посебним вуковима из тих шума, слажу се у једном – да у хајкама одстрел није најважнији.

„Пре свега дружење, лов је на другом месту”, истиче Милош Костић ловац из Параћина који је први пут на хајци.

Уз дружење, важна је била и безбедност људи а што се ловачких прича тиче, оне ће остати да се испредају за неку другу прилику, при чему ће златиборски вукови сигурно постати ерски сналажљиви.