Зашто нам зима и празници доносе празнину у души

Зимски период и празници код дела људи не доносе осећај радости и еуфорије, већ појачано нерасположење, умор и безвољност. Проф. др Владимир Дилигенски објашњава да такозвана празнична депресија нема све карактеристике клиничке депресије, али може бити веома мучна за оне који је доживљавају.

„Празнична депресија нема све атрибуте депресивности него практично једно лоше расположење. Очекивање сусрета са најближима и прославе празника за доста људи представља стресну ситуацију и нешто што их убацује у нерасположење“, наводи проф. др Дилигенски.

Према његовим речима, иза таквог стања често стоје нерешени односи и унутрашња преиспитивања.

„Иза тога обично стоје брачне свађе, лоши односи или осећај да се ни од прошле године ништа није променило. Појављује се и мисао – свима је боље, једино мени није, време пролази, а ја сам и даље исти“, истиче др Дилигенски.

Умор, несаница и телесне тегобе као најчешћи симптоми

Пред празнике, када се очекују радост и оптимизам, симптоми код неких људи могу да се појачају. Како објашњава гост Јутарњег програма, најчешће се јављају умор, несаница и различите телесне сметње.

„Прво се јавља осећај умора везан за депресивно нерасположење, затим несаница која је скоро редовна, уз осећај телесних тегоба – болови у мишићима, замор, осећај исцрпљености и нерасположења без видљивог разлога“, наводи психотерапеут.

Додаје да је често реч о унапред познатом обрасцу.

„Пацијенти који имају сезонску, односно празничну депресију, знају да им се то понавља годинама. Унапред осећају да ће им бити лоше и желе да крену са неком заштитном терапијом, јер је тај осећај веома мучан“, објашњава професор.

Светлост као терапија и искуства из клиничке праксе

Када људи препознају почетне симптоме, помоћ је, како каже, лакша и ефикаснија.

„Лакше им је помоћи јер унапред препознају симптоме. Ми онда, уз терапијске процедуре, покушавамо да то поправимо“, истиче професор уз напомену да сезонски афективни поремећај није редак, посебно у северним земљама.

„У Скандинавији је тај проценат између 10 и 20 одсто, јер велики број људи живи у мраку и без довољно светлости. Једна од терапија је боравак у светлој просторији, уз лампе јачине око 5.000 лукса, по два до три сата дневно, што може значајно да поправи стање“, објашњава професор.

Иако не постоји прецизна домаћа статистика, искуство из праксе показује да се пацијенти са овим тегобама јављају сваке године.

„Тај сезонски афективни поремећај није нимало наиван. Некада има обележја озбиљне ендогене депресије и јавља се управо зими – када је хладно, нема светлости и људи мање излазе напоље.“

Социјални контакти као важан облик превенције

Професор наглашава да квалитет живота у великој мери зависи од социјалних односа и активности.

„Квалитет живота је у социјалним релацијама. Треба да бирамо са ким проводимо време и да тај избор буде позитиван. Добро је да се укључимо у догађаје, концерте и активности које се дешавају пред празнике, да унапред испланирамо пријатна искуства“, истиче он.

Према његовим речима, свако активно укључивање у живот има антидепресивни ефекат.

„Свака социјална активност је антидепресивно понашање – дружење, одлазак на посао, вођење рачуна о изгледу. Постоји много ствари и догађаја који могу да поправе расположење“, закључује проф. др Владимир Дилигенски.