Венчања у Нигерији – савез породица, културе и обичаја

Церемонија обухвата живу музику, како традиционалну тако и савремену, посебно афро музику, разноврсну храну, традиционалне обреде који су јединствени за њихове културе, породичне благослове који су један од важних делова венчања који означавају да су породице сагласне око заједнице своје деце, а затим следе пријеми где сви плешу, дају новац у доларима или наирама, што је нигеријска валута, што означава финансијску помоћ младенцима, фотографишу се, дају поклоне и веселе се.

Просечно нигеријско венчање кошта око 30.000 долара према подацима из 2024. године од планирања венчања и регистрације због трошкова, од изнајмљивања сале, преко хране и пића, до ангажовања организатора венчања, одеће младенки и младожење, путних трошкова неких породица и пријатеља који долазе издалека, фотографа и сниматеља, шминкера, ди-џеја и бенда уживо са различитим наступима, хотелског смештаја за госте.

Венчање обично траје два дана, петком и суботом. Нигерија има три главна језика, ибо (igbo), јоруба (yoruba) и хауса (hausa), и имају различите традиције, што значи да имају јединствене културе које се лепо приказују током венчања.

Код народа Ибо невеста током ритуала Igba Nkwu носи чашу палминог вина и пред свима бира свог супруга, док код Јоруба младожења и његови пријатељи падају ничице пред породицом невесте у знак поштовања, а гости носе исту тканину као симбол јединства (Aso Ebi). За Хауса заједницу, обичаји су дубоко обележени исламом: свадбу прати Fatiha церемонија у џамији, уз даривање мираза (Sadaki) и украшавање невесте хеном.

Иако различите, ове традиције деле исту суштину – брак је у Нигерији пре свега заједнички празник породице и заједнице, обележен музиком, плесом и богатим симболима.

Предбрачни ритуали: укључују посете породицама, формалне представке (да момак званично тражи руку девојке), преговоре о „просјачкој цени“ (bride‐price или dowry), и разне дарове.

Просјачка цена / дарови за девојчину / за породицу: различите ставке (парица, стока, одећа, прибор, понекад земља или имовина) као знак уважња према породици невесте.

Ритуали укључивања заједнице и старешина: старији из породице, старешине села или етничке групе, често имају важну улогу — благослови, савети, па и верификација породићног порекла.

Већина традиционалних свадби је велики догађај: музика, песма, хармоније, обиље хране, плеса, декоративно украшавање, понекад неколико дана обележавања.

Обичаји се веома разликују чак и унутар исте етничке групе, зависно од села/града, нивоа образовања, религије, и узрочног контакта са модерним/западним утицајима.

Неки ритуали се смањују или мењају – на пример, материјални захтеви (просјачка цена, дарови) понекад се „преправе“ да буду симболичнији.

Ибо (Igbo) свадбени обичаји

Ова група људи је из источног дела Нигерије, држава Абија, Енугу, Имо, Анамбра и Ебоњи, говоре језик познат као ибо. Венчање почиње првом посетом младожење и неколико чланова његове породице и пријатеља породици младе док им он саопштава своју намеру да ожени њихову ћерку, а затим добија списак ствари које треба да понесу на дан традиционалног венчања, што укључује и мираз.

Церемонија поново почиње у породичној кући младе где младожења носи традиционалну кошуљу, огртач или „исагу“ и капу и његови пријатељи, породице младе седају, а млада која носи „Георгијев огртач“, перле и кравату на глави је позвана да заплеше са својим пријатељима.

Отац или ујак јој даје чашу вина, што је један од најважнијих делова церемоније. То се назива „церемонија ношења вина“, такође позната као „игба нкву“ на ибо језику. Ово је место где млада узима чашу вина и плеше око окупљених тражећи где седи њен муж, јер он намерно седа на случајно место.

Када га млада пронађе, она клечи пред њега и предаје му чашу вина, а он је пије и ставља новац у исту чашу, а затим, уз навијање и аплауз, обоје плешу напред, а затим се њихове породице моле и благосиљају их. Ставке са списка које су младожење раније дате предају се породици младе и обе породице даље разговарају о томе.

Ịkụ Aka n’Ụzọ („куцање на врата“)

Први корак: момкова породица формално посећује девојчину породицу. То је симболично „куцање на врата“, где траже дозволу да започну разговор о браку.

Ime Ego (преговори о миразу)

Породице преговарају о „цени младе“, која може укључивати новац, стоку, пиће, тканине и друге дарове. Данас се све више симболично умањује, али обичај остаје важан знак поштовања.

Igba Nkwu („ношење вина“)

Најпознатији обичај: током церемоније, невеста носи чашу палминог вина и тражи свог изабраника међу гостима. Када га пронађе, предаје му чашу и обоје пију – тиме јавности потврђују брак.

Јоруба (Yoruba) свадбени обичаји

Становници западног дела Нигерије, којем припадају државе Огун, Екити, Лагос, Ондо, Осун и Ојо, говоре језиком јоруба. Њихова венчања су шарена и веома стилизована, са живом атмосфером, а симболизују поштовање, породично јединство и радост.

Венчање почиње делом програма познатим као упознавање. Обично се одржава у породичној кући младе где се окупљају породица младожење и њихови гости како би се званично упознали. Младожења носи одећу под називом „агбада“, што је веома уобичајено током венчања, капу под називом „фила“ и друге додатке, плеше са својом породицом и пријатељима и традиционално пада ничице пред породицом младе. Ово је такође познато као „добале“. То је знак поштовања, а након тога породице се заједно моле.

Млада затим плеше са велом који јој покрива лице, а пријатељи носе „асоби“. Носе „асо оке“, што је истакнута тканина на јоруба венчањима, мараму за главу под називом „геле“ и перле као огрлице, минђуше и наруквице. Младожења добија инструкције да скине вео и потврди да је то жена коју жели да ожени.

Када то учини, настаје радост и гласан звук среће. Младожења ставља прстен на прст младе, а затим породица младожење представља све поклоне и мираз. На захтев породице младе, разговарају о даљим припремама за следећи догађај. Затим следи пријем, где породице плешу, једу и сликају се.

Eru Iyawo (листа за мираз)

Невестина породица припрема „листу ствари“ које младожења мора донети (тканине, накит, кола, пиће, храну).

Падање ничице

Младожења и његови пријатељи клече или леже ничице пред невестином породицом, показујући поштовање и понизност.

Aso Ebi (одећа заједничке породице)

Гости из обе породице носе тканине и одећу у истој боји као знак јединства и подршке.

Веселе церемоније

Прате их традиционални бубњеви, песме, плесови и даривања новца (познато као "spraying money" – гости лепе новчанице на младенце током игре).

Хауса (Hausa) свадбени обичаји

Ова група људи је из северног дела Нигерије, из држава Кано, Кацина, Кеби, Сокото, Замфара, Баучи, Кадуна, Гомбе, Борно, Тараба, Јобе – и говоре језиком хауса. У северним државама углавном доминирају муслимани, тако да венчања имају снажан исламски утицај.

Церемонија почиње преговорима о цени младе познатој као „садаки“, затим следи довођење младе под називом „камун амарија“, а затим „фатиха“, што је званична венчана молитва за пар у џамији или у њиховом дому.

Затим младожења представља венчане предмете и поклоне породици младе и церемонија се наставља у радости. Млада носи скромне анкара тканине или чипку, са покривалом за главу од гелеа, прелепим додацима и креативним дизајном кане на ногама и рукама, младожења носи кафтан и традиционалне капе.

Заједничке ствари код нигеријских венчања су да церемонија није само о пару, већ је и јединство и прихватање обе породице, приказујући богату културу и традиционалне обреде који су преношени генерацијама и онима које долазе, јединство и поштовање, неописиву радост, подршку и поклоне, музику, храну и пиће и успомене које треба видети.

Na Gani Ina So („Видео сам, свиђа ми се“)

Први корак: младожењина породица одлази код девојчине да објави своју намеру.

Sadaki (мираз)

Исламски утицај је снажан – мираз је обавезан, али често скроман, у складу са учењем да не сме бити терет.

Lefe 

Младожења шаље невести кутије са тканинама, накитом, козметиком и другим поклонима.

Fatiha свадба

Централна исламска свадбена церемонија – у џамији или у кући, са молитвама имама и присуством старешина.

Henna церемонија

Дан или два пре свадбе, невести украшавају руке и ноге хеном, у кругу жена из породице и пријатељица.