Не објављујте без дозволе фотографије пријатеља на друштвеним мрежама, чак и ако „живе онлајн“

Нико не воли да се свађа са пријатељима, посебно када је у питању нешто тако бесмислено као што су друштвене мреже. Нема нити једног разлога да се свађамо око лајкова, означавања (таговања) на сликама и упадања у директне поруке. То је само Инстаграм – филтрирано средство за објављивање улепшане верзије наших живота које, ван наших паметних телефона, не значи готово ништа.

Ипак, у данашњој превише документованој и превише онлајн култури, где свако може у тренутку постати виралан, ствари су мало компликованије од тога.

Многи су имали прилику да открију колико објава за коју нити су знали, нити су је желели, може да буде непријатна. Да све буде још горе, најчешће на мрежама заврше фотографије из изласка када фризуре практично више не личи на првобитну, шминка је нестала или више није на месту где би требало да буде, а одећа је у најбољем случају изгужвана и са траговима зноја.

„Одлучиле смо да попијемо још једно пиће и моја сестра је желела фотографију. Нерадо сам пристала, али сам је замолила да је нигде не објављује јер сам изгледала ужасно“, прича 52-годишња Меј.

Следећег јутра, њена сестра је објавила фотографију на сторију на Инстаграму. „Нисам могла да верујем. Била је иза објектива, тако да нисмо видели њен умор или колико се ознојила. Само сам ја изгледала лоше. Рекла сам јој да склони фотографију. Она је слегла раменима и рекла да не види шта је ту толико страшно“.

Ово је изненађујуће честа ситуација и многи су се више пута сусретали са неслагањем око тога да ли фотографије на којима се налазе треба да буду објављене. Такође, много је оних који избегавају да замоле пријатеље да их обришу јер је веома непопуларно бринути о свом присуству на друштвеним мрежама.

Једна од тактика је да не замерате пријатељима и пустите их да објављују шта год мисле да треба, али да када наиђете на нешто што вам не одговара не поделите на свом налогу. На тај начин објаву ће видети они који прате вашег пријатеља, али не и ваши пратиоци.

Оно што је некада била ставка резервисана за децу (колико год да смо се одомаћили на интернету, мало је оних који би поделили фотографију туђег детета без дозволе) сада је нешто што се проширило на све, имајући у виду да је интернет култура постала шира и подмуклија.

Приватност све вреднија и све ређа – роба

Може се десити да вас неко замоли да никада не објављујете њихове фотографије на мрежама, као и да уклоните неке за које сте претходно имали одобрење.

Иако неки од нас јавно деле све више детаља из својих живота, чини се да је приватност постала све вреднија – и изненађујуће ретка – роба.

„Непријатност коју људи осећају не мора да буде због сујете због лошег изгледа. То је искрен психолошки одговор на губитак контроле над начином на који су представљени свету. Студије у којима се користе методе снимања мозга показују да када неко објави вашу фотографију без дозволе, то активира исте неуронске центре бола који реагују на физичке повреде или друштвено одбацивање“, објашњава психолог др Макс Блумберг, који је члан Британског психолошког друштва.

Реакција на неочекивано објављивање фотографија препозната је као психолошко стање.

„Најугроженије групе укључују интровертне особе, које преферирају контролисане интеракције и сматрају да објављивање фотографија на којима се налазе ремете њихове планове за комуникацију са другима“, објашњава др Блумберг.

Према његовим речима, људи са социјалном анксиозношћу проводе додатних 50 минута дневно на друштвеним мрежама покушавајући да контролишу слику о себи.

„Затим, ту су и разни воајери – они који много претражују интернет, објављују мало и доживљавају замор од приватности због сталног управљања границама. Када се нађу у нежељеној ситуацији због присуства на мрежама кроз туђе објаве, то је психолошки дестабилизујуће“, прецизирао је др Блумберг.

Не свиђа ми се фотографија, зашто би је гледали сви?

Такође, ставови о томе шта треба, а шта не треба објављивати о нама мењају су се са годинама.

„Осетљивија сам на овакве ствари откако сам прешла 50. годину. Осим ако нисам спремна за сликање, моје лице и коса не изгледају природно као када сам имала 30 година“, каже Меј.

Постоје и они који су изузетно избирљиви у погледу фотографија које желе да буду објављене на мрежама. Поента није у томе да ли желе да буду доживљени на неки специфичан начин, нити да им је стало до тога да желе да контролишу како су представљени на интернету. Једноставно ако им се не свиђа фотографија зашто би желели да она „оде у свет“?

Све ово може деловати неозбиљно јер кога брига како ви изгледате на интернету? Зар то није само знак да сте превише опседнути сопственим имиџом?

„Они којима више смета да њихове фотографије заврше у онлајн простору могу имати веома ваљане разлоге поред чињенице да је то можда нарушило њихову приватност. На пример, објављивање фотографија на интернету може ненамерно открити информације о људима и угрозити им безбедности, као што је откривање локације“, истиче психолог др Линда Кеј, такође овлашћени члан Британског психолошког друштва.

Постоје и друге, о околности.

„У неким случајевима, неко ко избегава објављивање фотографија на мрежама може имати такав став због тога што покушава да се заштити од бившег насилног партнера или члана породице, или да би избегао прогањање“, објашњава др Кеј додајући да се у таквим случајевима, објављивањем фотографије угрожава нечија безбедност.

Најчешће ће нечији поглед на друштвене мреже утицати на то како ће реаговати на туђе онлајн присуство.

Уз договор нестаје страх да ћемо постати следећи вирални мим

Истовремено, међу нама има и оних који „живе онлајн“ и мало шта што неко други објави може да им смета. Али постоје озбиљне, а понекад и правне, импликације које треба размотрити. На пример, у неким земљама закони о безбедности на интернету прописују да је дељење интимних слика без пристанка озбиљан прекршај. А у неким случајевима, као када фотографија или видео-клип непознате особе неочекивано постане вирална (као што се десило пару снимљеном на концерту групе „Колдплеј“), може доћи до последица које превазилазе оквире живота појединаца.

Договор и искрен разговор, то јест тражење дозволе пре објављивања фотографија једино је решење док не будемо имали новa општеприхваћена правила понашања. То би требало да буде случај без обзира на то колико је велика или мала ваша база пратилаца и да ли је ваш профил закључан или приступ садржајима има цела планета.

„Није то произвољно ограничавање већ здраво формирање друштвених норми. Истраживања показују да разговори о пристанку јачају односе међу људима и показују истинску бригу за добробит других. Питање да ли можете да објавите нешто постало је чин пријатељства у хиперповезаном добу“, додаје др Блумберг.

Јасна ситуација доноси и олакшање – сви могу да се опусте у друштву без страха да ће постати мим.