Осам ствари које треба рећи када вас неко лаже

Када ухватите некога у лажи, начин на који му приступите драматично ће утицати на то како ће реаговати. Стручњаци саветују да је најбоље смањити притисак и не оптуживати га експлицитно да је лажов. Благ приступ је обично много продуктивнији од оптуживања. Већа је вероватноћа да ћемо лажова натерати да призна када се осећа безбедно, а не када је сатеран у ћошак.

Имајући то у виду, шта тачно треба рећи када некога ухватите у лажи, по савету стручњака:

„Знам да неће бити пријатно да разговарамо о овоме, али је важно.“

Покажите да тражите чињенице, а не да желите да прогоните лажљивца. То значи показати радозналост, бити директан, али смирен.

Бројна истраживања показују да су људи много спремнији да иступе ако осећају да имају посла са поштеним саговорником.

На пример, разговор започети овако: „Морам да поменем нешто што ме мучи“ или „Осећам се обавезним да ово покренем.“ То је много моћније него, рецимо, почети изјавом: „Знам да си лагао/ла прошле недеље“, чиме ће се мало постићи осим што ће другу особу увести у одбрамбени режим.

„Нешто ми није јасно – молим те, реци ми поново шта се догодило у суботу увече.“

Ако још нисте открили истину, испробајте „приступ левка“. Почните са широким, отвореним питањима пре него што постанете конкретнији.

Уместо да кажете: 'Јеси ли видео/ла Сашу у суботу?', било би боље: 'Да ли је могуће да си видео/ла Сашу у суботу?' То помаже људима да осете да разјашњавају детаље ситуације, а не да признају лаж, што значи да је већа вероватноћа да ћете добити целу причу.

„Помози ми да разумем шта се овде дешава.“

Ово је још један пример смиреног, отвореног приступа који не ствара утисак да другу особу сматрате лажовом. Можете то формулисати и овако: „Мислим да не схватам шта се догодило. Можеш ли да ми помогнеш да разумем шта је било?“

Обично, када људи лажу, претпостављају да ће друга особа поверовати у то, а овакво питање сигнализира да се нисте 'упецали'. Понекад ће удвостручити напоре да вас убеде и наставе са лагањем, а понекад ће прећи на другу варијацију лажи. Али више пута ће схватити да је признавање лажи најефикаснији начин да се настави разговор.

„Заиста си љубазна што то кажеш, али знамо да то није истина.“

Један од главних разлога зашто људи лажу – посебно жене – јесте да одрже кохезију у везама до којих им је стало. Можда желе да убеде свог партнера или, колико год то погрешно било, верују да њихова лаж побољшава везу, зато не би требало да их одгурнете, јер им то није био циљ.

Савет је да се одговори техником комуникације која се зове 'емпатична тврдња': разумевање осећања, потреба или жеља друге особе док изражавате сопствене. На пример: „Ценим што си ми рекао/ла да изгледам као манекен, душо, али знам да су моји најбољи дани сада иза мене.“ Дакле, почиње се са емпатичном изјавом да би се избегло да се осети увређеном, а затим се износи своја поента.

„То што си рекао/ла је било импулсивно.“

Млади људи често лажу јер су несигурни – и нећете никуда стићи ако их у том тренутку оптужите. Уместо тога, касније, када су на сигурном месту где се осећају пријатно, можете покренути тему: „Можда си мало претерао/ла са оним што си раније рекао/ла.“

Не оптуживати, већ отворити разговор и створити прилику за лични раст.

„Ово се не поклапа са оним што си раније рекао/ла.“

Када користите овај приступ, не називате некога директно лажовом. То је једноставно отворено признање да се оно што се сада говори не поклапа са оним што је раније речено. То омогућава некоме да исправи ситуацију, и најчешће се дешава да ће признати истину.

„Ево једне ствари коју знам.“

Ако сте већ испробали друге технике и саговорник неће да призна – али сигурно знате да лаже – можете да употребите „стратешку употребу доказа“. Формулишите то овако: „Дозволи ми да ти кажем нешто што сигурно знам.“

То мења динамику моћи и лажову даје до знања да можда већ знате истину, или велики део истине. Тада је већа вероватноћа да ће одустати и неће истрајати у лажи.

„Веома је важно да имамо искрен однос, и желим да будем искрен/а са тобом. Надам се да ћеш и ти бити искрен/а са мном.“

Без обзира са ким разговарате – са својим дететом, са емотивним партнером, са рођаком – однос ће процветати само ако је заснован на искрености. Нема потребе да бирате речи: Ако некога ухватите у лажи, подсетите га да је искреност темељ поверења и поштовања и нешто чему обоје треба да се посветите. 

Искреност је навика која захтева вежбу, а понекад је тешко то учинити. Што више вежбамо, то више можемо да превазиђемо те тешкоће.