Читај ми!

Верица Ракочевић: Било је луксуза, али и великих стресова због посла, дана без динара

Колики год да су проблеми на радном месту, лакше је када умемо да контролишемо психу. Све о томе како је превазишла пословне кризе, стресове и ризике, у „РТС Ординацији“, открила је модна креаторка Верица Ракочевић.

Верица Ракочевић је продала три стана како би спасила посао, али наглашава да њена породица, егзистенција њене деце никада нису били доведени у питање.

„Заљубљена сам у свој посао и вероватно зато тако дуго и трајем, зато што га радим искључиво из љубави. Никада ту није био циљ да се зараде неке огромне паре. Стицајем околности, у првих, рецимо, десетак година су се заиста зарадиле озбиљне паре којима сам могла да купим неке озбиљне некретнине. Али егзистенција и пристојан живот моје деце никада нису били доведени у питање, никада нисам ишла до те крајности“, истакла је прослављена модна креаторка.

Према њеним речима, некој другој особи могло је да буде материјално питање далеко важније, то јест важније да има три огромна стана у Београду.

Верица истиче да је то питање за њу потпуно безначајно ако би остала лишена неких предивних тренутака у реализацији идеје која ју је оплеменила и која јој је донела велико задовољство.

Говорећи о страху током каријере, Верица Ракочевић подсећа да се није плашила ни да прода станове, нити да уђе у велике ризике. Међутим, признаје да сада има дозу страха да ли ће успети да својим радницима првог у месецу уплати плате, доприносе, превоз, да према својим добављачима испуни све обавезе, да према људима са којима сарађује никада не остане дужна.

„То није страх, то је једна врста напетости и тензије која доводи до тога да ми се мало и шећер пореметио и то је буквално само на нервној бази, од стреса”, објаснила је Верица.

Као најдраматичнију пословну кризу модна креаторка издваја дешавања након повратка из Рима.

„Када сам се вратила у Београд из Рима, а тамо сам имала релативно лепу каријеру и неке лепе новце зарадила. Вратила сам се овде и хтела сам да уђем у Југоекспорт. Прво сам била хуманитарац, па сам радила као дизајнер за Југоекспорт, малтене за џабе, за неких двеста марака, евра месечно”, рекла је Верица и објаснила да је уложила велики новац у фирму која је била у стечају и убрзо изгубила све уложено.

Како се повратити од огромног стреса?

Другу велику кризу имала је када је продала стан јер су спонзори отказали финансијска средства за одржавање њене ревије високе моде у Риму. Тада је због стреса завршила у Ургентом центру.

„Мени тад мозак ради триста на сат, тај адреналин, тај стрес код мене је некако допинг. Мени мозак тада ради брзином ракете – како може да се реши, шта могу, шта је најбезазленије по моје здравље. То што ће материјално да ме кошта, није важно. Никада нисам упадала у она стања очајања, да чупам косу. Не, тада се концентришем и мој мозак ради хиљаду на сат и тада пронађем решење, које углавном буде са материјалним губитком, али који негде донесе једну одређену сатисфакцију”, објаснила је Верица Ракочевић.

Присетила се да је била у ситуацији да нема новца ни за цигарете и да мора да позајми, али да је било и ситуација када је могла да ужива у великом луксузу. Ипак, схватила је да је тај луксуз бесмислен и да сада највише воли да пороводи време у својој башти на Авали.

Како контролисати стрес на послу?

Говорећи о томе како контролисати пословни стрес, психолошкиња и психотерапеуткиња Виолета Зораја истиче да на том терену многе ствари не можемо да бирамо, али да можемо да бирамо начин на који ћемо да реагујемо.

„Како се ми осећамо никада не зависи од неке особе без обзира каквог је понашања, ми смо одговорни за оно како се ми осећамо. У тим ситуацијама је асертивна комуникација којом ћемо се јасно заложити за неке своје потребе, да неке наше вредности буду испоштоване“, објашњава Зораја додајући да је у реду што је неко други напет, нервозан, али да не смемо дозволити да се не осећамо пријатно када нам тај неко нешто каже, да треба да замолимо да контролишу своје понашање.

Постоје разни механизми комуникације којим можемо да заштитимо себе истиче психолошкиња и подсећа да је важно да изађемо из осећаја амбиваленције – да истовремено нешто и хоћемо и нећемо.

„Направимо емоционално рачуноводство. Просто, негде да видимо, са једне стране у том емоционалном рачуноводству да видимо колико нам се исплати то понашање, шта ми тим понашањем добијамо, а шта тим понашањем губимо. Размишљамо о томе: 'Ако се одлучим за ову варијанту, шта ће она мени краткорочно да донесе, а шта ће дугорочно да донесе'“, нагласила је Виолета Зораја.

Шта је burnout односно сагоревање на послу?

Према речима психолошкиње и психотерапеуткиње Зораја burnout је све чешћи и чак ушао у шифрарник дијагноза тако да и изабрани лекар може да пошаље на боловање због тога.

У питању је немогућност даљих адаптабилних механизама који су задужени да нечије стање држе у равнотежи, да човек функционише. Такође и опште незадовољство, када особа нерадо иде на посао, осећа честе промене у ритму срца, притисак, мишићну тензију.

„Примећујете и да сте мање продуктивни на послу, слабија вам је мотивација, слабија вам је концентрација, правите честе грешке, постајете непријатни према себи, према околини и та дисфункционалност је таква да је неопходно направити неки отклон из ситуације, промислити шта радити надаље и, пре свега, се одморити од свега“, указала је Зораја.

Психолошкиња и психотерапеуткиња Виолета Зораја саветује да у тим ситуацијама одморимо и главу и тело, да направимо нове стратегије, да се консултујемо са неким, да тражимо помоћ, да савладамо нове технике за превазилажење стреса, да причамо са претпостављеним, да причамо са колегама на ту тему и да се не стидимо своје несавршености.

уторак, 30. април 2024.
16° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво