На путу до среће стоји будућност, шта младима недостаје

Најновији извештај о срећи у свету упозорава владе које игноришу потребе младих и не чине довољно за добробит млађих генерација. Ако млади људи не могу да се афирмишу на радном месту, приуште себи пристојан дом, имају времена за пријатеље и породицу и нису финансијски обезбеђени, последице ће бити још непријатније.

Како се наводи у извештају World happiness report 2024, нешто није у реду са младим људима између 15 и 24 године у Великој Британији, широм Европе, САД и Аустралије.

Сматра се да је генерације Зед изгубила традиционални оптимистични поглед на живот. Проблем су и недостатак образовања, културе становањa, економске самосталности...

Млади људи постају мање срећни од старијих генерација јер трпе нешто налик на „кризу средњих година“, показало је глобално истраживање, а доктор Вивек Марти је истакао да се младе генерације „боре“ за срећу.

„Дозволити деци да користе друштвене мреже изгледа као да им у одређено време дајете лек који можда штети здрављу“, истакао је доктор Марти.

Према најновијим подацима, млади људи широм Северне Америке мање су срећни од старијих генерација. Млађи од 30 нису срећни. Очекују се слични резултати истраживања и за Европу.

Суморна будућност

Светски извештај о срећи за 2024. годину садржи листу од 20 најсрећнијих нација, а истраживачи верују да јак утицај друштвених мрежа нарушава самопоштовање и перцепцију благостања и сигурне будућности.

„Сматра се да млади људи све више почињу да личе на своје 'напаћене' родитеље који се до смрти боре за бољи живот. Погођени су платама које не прате раст трошкова, разочарани су у своје владе, муче их ментални проблеми“, наводи се у извештају Међугенерацијске фондације.

Чак ни универзитетско образовање не гарантује бољи живот. Младим људима будућност делује суморно и без било какве перспективе.

Подаци показују да су старији од 55 много срећнији. А нарочито они што треба да иду у пензију: већина држава спонзорише пензиони систем, па је све мање сиромашних пензионера.

Ричард Лејард, професор у Лондонској школи економије и један од аутора извештаја, истакао је да подаци показују да је потребно више напора да се подржи образовање и брига о менталном здрављу млађих људи.

Уницеф је 2007. године објавио 40 критеријума по којима се оцењује квалитет живота, посебно младих, а то су ризик од сиромаштва, породични односи, здравље и безбедност, образовање и осећање среће.

У свим побројаним параметрима забележен је пад код младих људи на Западу, а све више је изражена несигрност, анксиозност и нарушавање менталног здравља.

Млади људи су најнесрећнији у убрзаном потрошачком друштву, а запажен је и све мањи контакт и разговор са родитељима, што је лоше за младе људе и њихово усмерење у животу.