Зашто у нордијским језицима не постоји реч „молим Вас“ – како се изражава учтивост у Скандинавији

Једна од првих ствари које путници обично науче на страном језику јесу основни изрази попут „здраво“, „довиђења“, „молим“ и „хвала“. Међутим, у Данској, Шведској, Норвешкој, Исланду и Финској не постоји једна реч која у свим ситуацијама има исту улогу као „молим Вас“.

Због тога се странци приликом наручивања кафе, куповине у продавници или обраћања непознатим људима могу наћи у недоумици како да нешто затраже, а да не звуче непристојно.

Ипак, лингвисти објашњавају да одсуство такве речи не значи и одсуство учтивости, већ указује на другачије културне и друштвене обрасце комуникације.

Учтивост није увек у речима

Лингвиста др Џејмс Пуховски, истраживач у Норвешком центру за писану културу, истиче да потрага за дословним преводом речи „молим вас“ (please на енглеском) није најбољи начин да се разумеју правила учтивости у нордијским земљама.

У Данској се, на пример, приликом наручивања пецива у пекари може употребити израз "må jeg bede om", што значи „могу ли да замолим за“, чиме се показује љубазност.

У Шведској се захтеву често додаје реч "tack", односно „хвала“, док се у Норвешкој учтивост може исказати подизањем интонације на крају реченице и осмехом.

Наставница данског језика Данијела Хумелгрен објашњава да је непосредност важна одлика комуникације у Данској.

„Овде се цени ефикасност, а комуникација је углавном директна“, каже Хумелгрен.

Према њеним речима, претерана учтивост понекад може бити доживљена као непотребна, па чак и иритантна, уколико успорава комуникацију.

Друштво једнаких не инсистира на формалностима

Пуховски сматра да су језичке разлике тесно повезане са друштвеним вредностима нордијских земаља, у којима се посебно негује принцип једнакости.

У свакодневном говору друштвене разлике су мање наглашене, а формални облици обраћања, попут „господин“ и „госпођа“, углавном су изашли из употребе.

Такав начин комуникације одражава схватање да су људи равноправни, без обзира на друштвени положај или класну припадност.

Овај принцип често се повезује са такозваним Јантеовим законом, скандинавским друштвеним схватањем према којем нико не би требало да себе сматра посебнијим или важнијим од других.

Због тога се у свакодневним разговорима мање пажње посвећује наглашавању статуса и формалном исказивању поштовања.

Уместо употребе речи које указују на понизност или посебно уважавање саговорника, учтивост се преноси начином формулисања реченице, тоном и контекстом.

Сличне друштвене норме присутне су и у Финској, иако фински језик, за разлику од данског, шведског, норвешког и исландског, припада другој језичкој породици.

„Језик је више од речи. Важно је и како представљате неку идеју“, наглашава Пуховски.

Како бити љубазан без речи „молим Вас“

За посетиоце нордијских земаља најважније је да разумеју локалне обичаје и прилагоде им начин комуникације.

Хумелгрен саветује путницима да посматрају како се становници обраћају једни другима, запосленима у продавницама и ресторанима, али и потпуним странцима.

„Потребно је да прилагодите ниво учтивости средини у којој се налазите. Посматрајте ситуације око себе како бисте се навикли на то шта се сматра учтивим, а шта не“, објашњава она.

Чак и без познавања језика, пажња се може обратити на интонацију, говор тела и начин обраћања.

У Шведској је један од најједноставнијих начина да се покаже учтивост додавање речи tack, односно „хвала“, приликом упућивања захтева.

Истраживања показују да је употреба ове речи повезана са идејама једнакости и узајамности, а не са исказивањем понизности.

Слични изрази користе се и у другим нордијским земљама. Данци кажу tak, Норвежани и Исланђани takk, док Финци употребљавају реч kiitos.

Ипак, странци не морају да страхују да ће оставити лош утисак ако приликом наручивања кафе не употребе неки од ових израза.

Претерана љубазност може да изазове сумњу

Занимљиво је да у нордијским земљама претерано истицање учтивости понекад може имати супротан ефекат од очекиваног.

Хумелгрен објашњава да сувише формално или наглашено љубазно понашање може деловати необично, па чак и сумњиво.

„Никада нисам чула да је неко послао захвалницу након разговора за посао или нечег сличног“, наводи она.

„То би деловало помало претерано, а можда и као да покушавате да добијете неку посебну услугу“, додаје Хумелгрен.

Разлике у начину комуникације показују да учтивост није универзално везана за одређене речи и формалности.

Иако у нордијским језицима не постоји директан еквивалент, то не значи да љубазност изостаје. Она се једноставно изражава на другачији начин – кроз непосредност, узајамно поштовање и равноправан однос према саговорнику.