У Србији све више развода – зашто не верујемо у брак

Последње студије су показале да су разлози за развод брака који се најчешће наводе: нисмо компатибилни, разишли смо се у избору приоритета и разлике су непомирљиве.

 Могу ли се пољуљани брачни односи поправити?

Психотерапеут Јована Стојковић истакла је на основу своје праксе да се најчешће парови разводе, односно дођу на брачну терапију зато што не препознају потребе, не уважавају их и немају адекватну комуникацију. Велики број парова се данас осећа усамљено, немају заједничке активности и не проводе квалитетно заједничко време. Свему томе последица је недостатак интимности, па супружници почињу да се мимоилазе и разилазе. Велики окидач је и начин комуникације који је потпуно неадекватан.

Разлози за развод брака

„Прељубе су данас веома присутне, поготово онлајн нервества. Људи много времена проводе на мобилним телефонима. До пре три, четири године било је више младих бракова. Развод је изузетно високо рангиран на скали стреса. Обично ту имамо и пресељење и добијање детета, а то су све неке нове кризне и развојне фазе у једној породици. Свако у заједницу доноси неку нову културу, нека уверења како брак изгледа и то су прве несугласице и обично не могу да се ускладе, да се разумеју и последица је развод“, рекла је психотерапеуткиња.

Истиче да је данас ситуација другачија. Данас има много више старијих бракова. То су бракови од 20 до 40 година брака. То је изазован период јер се јавља синдром празног гнезда, када деца одлазе из примарне породице. Тада су супружници усмерени једно на друго и онда схвате да просто немају више заједничких интересовања.

Фазе губитка и процес оздрављења

Сукоби због новца и породичних обавеза такође могу бити сигуран пут у развод брака.

„Парови не живе као један систем и то је заправо највећи проблем у једној породици када се породица подели. Као породични терапеут истичем да су брак и породица једна индивидуа. Све док се они деле на више особа то не може да функционише и зато често и наглашавам када једна карика почне да пуца, а то је обично најјача карика у систему, аутоматски пуцају и све остале“, рекла је психотерапеуткиња.

Разлаз или смрт – највећа бол 

„Потребно је да прође минимум две године, то се показало и кроз терапију како би особа прошла све фазе, то су заправо фазе губитка. Кроз исте фазе пролази и особа која је доживела смртни случај од шока, неверице, пропитивања, да ли је требала другачије, да је можда причекала, не би дошла до развода. Чак у једном периоду и следи једна депресивна фаза, затим долази до освешћивања, прихватања те ситуације, али је то јако болан процес и колико год да партнери желе да се разведу, морам да нагласим да подједнако пате“, рекла је Јована Стојковић. 

Оданост и приврженост

„Често људи мисле да су страст и љубав, нешто што траје до краја живота истим интензитетом. Друштвене мреже и филмови нам приказују да је то оно што треба да нам буде репер. Међутим, у психологији се сматра да су две веома важне компоненте које воде за оно чувено до краја живота, оданост и приврженост. Уколико се то изгуби, аутоматски брак неће остати“, истакла је психотерапеуткиња.

Све  је мање склопљених бракова, то показују нови статистички подаци. Да ли су данашње генерације из свог речника избациле реч компромис и да ли су спремни за уступке у том заједничком животу?

„Мало је компромиса, мало је разумевања, мало је вере у брак. Морам да нагласим да је то и често, зато што су њихови родитељи имали лоше односе, па их то уплаши и негде их одаљи од тога да они требају да оснују своју брачну заједницу, али свакако даје компромис негде потпуно заборављен“, рекла је психотерапеут Јована Стојковић.