Теме и време подкаста – када се и како смењују политика и спорт, али и теорије завере

На коментар о томе да постоје мишљења да је подкаст заправо радио који се на неки начин гледа, професор Кљајић каже да је то „отприлике поједностављена дефиниција“ и детаљније објашњава феномен подкаста.

„Слушање и гледање је донекле изједначено данас, још се мало више слуша него што се гледа, али све прогнозе, с обзиром на доминацију вида, доминацију онога што је визуелна култура, коју живимо и на крају прошлог и почетком овог века, чини се да ћемо се у будућности све више гледати. Негде јесте нови формат, нови медиј, захваљујући дигитализацији, ове године ће напунити 20 година постојања, а можда је најбољи знак то што се Пулицерова награда за подкаст додељује последње четири године”, рекао је професор Факултета политичких наука.

Наводи да је последња добитница тог признања добила отказ, као и сви њени сарадници.

„Радило се о веома захтевној документарној серији која је захтевала доста истраживања, пуно рада, дакле много улагања. А Спотифај, који је стајао иза свега тога, одлучио је да се окрене неким исплативијим стварима које захтевају мање новца, а имају много већу публику, односно гледаност”, испричао је проф. Кљајић.

Истраживања кажу да се најмање слушају информативни подкасти, док су они који се баве здрављем, духовношћу, теоријама завере, итд., далеко слушанији.

„То је из једноставног разлога што подкаст није намењен дневном информативном програму, односно тој врсти информација. Има их на порталима, у мејнстрим медијима, уосталом, то и не занима ту врсту публике. То је један разлог, а други разлог је чињеница да је непрекидно у последњих пет година у опадању тај проценат и исплативости, али и раста онога што је информатива“, објаснио је гост Јутарњег програма.

Када је реч о „корисницима“ подкаста, јасно је да је публика разнолика, али доминантно је то млађа генерација.

„То је генерација клик-стрим која је у међувремену стасала, коју мејнстрим медији не задовољавају у смислу остваривања њихових потреба. То је једна средња генерација која је веома незадовољна оним што добија, јер је квалитет медија, посебно мејнстрим медија, али генерално свих у целом свету, последњих година у паду. Има много више инфотаинмента, много више забаве, много мање специјализованих садржаја, радио је у нестајању, па више нема оних специјализованих радио програма и емисија који су постојали и које је, рецимо, средња генерација имала обичај да слуша.

Сада своје потребе задовољавају сами бирајући садржај, бира кад хоће, на захтев, кад год хоће, слуша или гледа док ради, чешће слуша, док ради нешто друго или док вози ауто, и на крају је све на раменима или у рукама аутора, дакле, недостатак онога што се зове критичко мишљење, све веће присуство разних видова цензуре и аутоцензуре. Овде нема уредничке руке као у мејнстрим медијима, а све су то разлози који су ишли у прилог подкаста свих претходних година, заправо до прошле године”, испричао је.

Када је време за теорије завере

Говорећи о поузданости података којима се у подкасту оперише, проф. Кљајић је истакао да то зависи од избора који праве примаоци порука и садржаја. Прокоментарисао је и то које су теме међу најтраженијима у овом формату који бележи све већу популарност.

„Као и код класичних медија, односно мејнстрим медија, има свега, али заиста има свега, јер је број огроман, и зато што је то у ствари и маркетиншки колач. Признаћемо да се на крају све ради за профит, чак и мада профит остварују првенствено преко оглашивача, кроз пласман производа, односно кликове на интернету, па је тај колач преко милијарду долара годишње, и онда се сви боре и око мрвица са тог стола. То нас онда доводи у ситуацију, говорили смо о теоријама завере, међу првим темама, односно темама у самом врху је спорт, али теорије завере, посебно када је у питању период предизборних кампања, сада су избори у разним деловима света, и то изузетно важни избори, опет ће се активирати теорије завера”, сматра професор Кљајић.

Такозване теорије завере обично се активирају када су актуелни важни догађаји попут избора, пандемија… Све то може бити база за манипулације.

„Као што је случај са другим медијима, и у овој области се искристалисао број оних који се сматрају изузетно озбиљним, који се баве, на пример, документаристиком, који се баве истраживачким темама, који раде на образовању, јер подкаст по дефиницији има задатак да едукује, а многи медији, са изузетком јавних сервиса, ту функцију су одавно изгубили и пренебрегли”, истиче професор.

Раст од 50 одсто годишње

Професор Кљајић је говорио и о томе каква будућност чека подкаст као формат, и са којим изазовима ће се можда суочавати.

„Све до 2023. године, подкасти су расли чак 50 одсто годишње, што је необично и готово незабележено. Међутим, прошле године је била криза, као и у свему осталом, надуван је један балон који је морао да пукне и зато сам и дао онај пример да и они најбољи који су овенчани највећим наградама, одједном добијају отказ, јер се подкасти сада окрећу у правцу у коме иде генерално медијска индустрија, дакле много више у правцу забаве, шоу-бизниса и неких лакших садржаја, него онога што би било озбиљно новинарство”, објаснио је професор.

Интимна атмосфера и важност „личног“

Кљајић додаје да је подкаст вид, врста новинарства где своје место налазе, како је рекао и они који нису новинари ни по вокацији, ни по образовању, а можда ни по опредељењу.

„Зато је језик подкаста личнији, за разлику од мејнстрим медија, негде је  личнији, непосреднији, слободнији. Ствара се ова интимна атмосфера јер он је и прављен као да је прављен баш искључиво за Вас, врло често у првом лицу једнине”, објаснио је професор новинарства, и додао да повремено слуша подкасте, нарочито оне документарног садржаја.

„То је нешто што ће се у будућности још више развијати, можда не са оваквим растом који је заиста био огроман, али сва истраживања показују да је тај раст и даље веома значајан”, навео је гост Јутарњег програма.

Проф. Кљајић каже да припада генерацији која је научена да „прво прочита потпис испод текста или то ко је аутор, па се тек онда одлучује да ли ће читати и садржај“.

„Поверење дајем онима који су код мене већ изградили неку врсту кредибилитета и чији је интегритет за мене неупитан. То је данас изузетно важно у временима када смо до те мере поларизовани и када је све мање професионалног, а посебно када је све мање онога што се зове здрав разум. Тако да бирам оне ауторе којима напросто верујем”, закључио је професор Факултета политичких наука др Веселин Кљајић.