Шта је "burnout" и како га препознати код себе?

Празници су прошли, а ви сте и овог пута већину нерадних дана провели радно – купујући поклоне у задњи час, поред шпорета, распремајући кућу пре гостију и после гостију… Првог радног дана пробудили сте се уморни и нервозни због обавеза које вас чекају, са жељом да уопште не излазите из кревета. Истина, свима се дешава да се понекад овако осећају, али ако безвољност и умор трају дуже време, вероватно је у питању синдром модерног доба – "burnout" или „сагоревање”.

По класификацији Светске здравствене организације, у питању је хронични стрес у вези с послом који се не третира на одговарајући начин. Независно од посла којим се неко бави, било да је директор који проводи 12 сати у канцеларији или неко ко се бави домаћинством, суштина је у осећају менталне, емоционалне и физичке исцрпљености који је проузрокован дуготрајним, интензивним стресом.

Статистика говори да чешће погађа жене, на чијим је леђима вишеструки терет. Ту су и свакодневни кућни послови, као и брига о деци и старијим члановима фамилије. И таман кад помисле да су пронашле идеалну мултитаскинг формулу за успешно жонглирање свим обавезама, може им се десити да „прегоре”.

Како препознати симптоме?

„Сагоревање“ се не дешава изненада, оно се полако прикрада, што га чини много тежим за препознавање. Ипак, наше тело нам шаље одређене сигнале као упозорење. Најчешћи симптоми су проблеми са спавањем и хронични умор, а јављају се и проблеми са имунитетом, главобоље, болови у мишићима, као и ослабљен апетит или тражење утехе у храни.

Карактеристичан је и осећај преплављености активностима, обавезама, што је праћено и осећајем бесмисла. Долази до пада продуктивности како на послу тако и у приватном животу.

Могуће је да се осећате беспомоћно, безвољно и потпуно исцрпљено јер "burnout" заиста црпи енергију. За разлику од умора који нестаје након адекватног одмора, код синдрома изгарања то није случај. Може се десити да викенд или празнике проведете у кревету, а првог радног дана се опет осећате беспомоћно и не видите перспективу да ће се било шта променити на боље.

Шта можете да предузмете?

Највећа грешка је кривити себе да нисте довољно снажни и ефикасни у испуњавању онога што се од вас очекује, јер су узроци на другој страни: неразумни рокови, превише обавеза, лош менаџмент, слаба комуникација и подршка. Ако препознате симптоме којим вам тело јасно поручује „овако више не може“, време је да преиспитате циљеве и развијете следеће навике које ће ваш живот учинити квалитетнијим.

– Пронађите време за себе: „Букирајте“ време у распореду за оно што вама прија, баш као што бисте то учинили за било коју другу обавезу. Попијте на миру шољицу омиљене кафе, прочитајте нешто што вам прија, слушајте музику, вежбајте.

– Делегирајте задатке и поставите границе: Схватите да не можете и не морате све сами. Делегирајте задатке кад год је то могуће и поставите јасне границе како бисте заштитили своје лично време.

– Успоставите систем подршке: Окружите се мрежом пријатеља, породице или колега који вас разумеју и подржавају. Поделите с њима осећања и бриге.

– Развијајте здраве навике: Све је више рецепата за здраве и брзе оброке, зато прошетајте до најближе пијаце, одаберите неке од омиљених намирница и припремите храну код куће. Будите активни, било да се ради о краткој шетњи током дана, јоги, трчању, важно је да одвојите бар пола сата за физичку активност. Не одричите се слободних дана, викенда, ни годишњег одмора.

На крају, имајте на уму да опоравак траје и зато дајте себи времена. Уколико се поред свега што сте предузели и даље буде осећали као хрчак у точку који никако не стиже до циља, не оклевајте да потражите психолошку подршку. Ослушкујте своје тело чак и ако радите посао који волите, јер "burnout" може бити интензивнији код таквих особа. Можда заборавите на време док радите нешто у чему уживате, али немојте дозволити да „прегорите“.