Читај ми!

Сећање стјуардесе ЈАТ-а: У Сплиту смо евакуисали авион за 45 секунди

Мотор авиона пуног деце запалио се на писти и једино исправно што у таквој ситуацији можеш да урадиш је да се стриктно држиш увежбане процедуре, присећа се некадашња стјуардеса ЈАТ-а догађаја са сплитског аеродрома 1985. године.

Сећање стјуардесе ЈАТ-а: У Сплиту смо евакуисали авион за 45 секунди Сећање стјуардесе ЈАТ-а: У Сплиту смо евакуисали авион за 45 секунди

То што је авион који се запалио на писти у Токију испражњен за 90 секунди, значи да је кабинско особље осим знања имало и и доста среће, наглашава Снежана Божић, која за собом има дугогодишњу каријеру стјуардесе (чланице кабинске посаде). Процедуре које важе у цивилном ваздухопловству прописују да је 90 секунди максимално време дозвољено за евакуацију.

„Све зависи од броја употребљивих излаза које су могли да користе. Јер све су те процедуре прорачунате у односу на величину авиона, број излаза који могу да се користе, број чланова посаде који покривају излазе, тако да мислим да су они ово одлично одрадили“, додаје Божићева.

Евакуација за 45 секунди

Негде на почетку каријере Снежана је имала сличан инцидент. Била је члан кабинске посаде на Јатовом авиону ДЦ 9 који је са сплитског аеродрома требало да превезе групу од стотинак основношколаца који су се враћала са летовања. Када је превоз деце у питању, процедура налаже појачану посаду.

„Стандардну посаду за 'деветку' чинили су персер који седи напред код улазних врата, два члана у кокпиту, са обе стране код крилних излаза за случај опасности, и пошто 'деветка' има и задњи излаз, за степенице које су се испуштале из трупа, и ту је увек седео један члан посаде на полетању и слетању. То је стандардна процедура, али када је масовни превоз деце у питању онда су морала да буду још четири додатна члана посаде, тако да нас је било укупно седморо.“

Све је било спремно за полетање, али приликом стартовања мотора дошло је до такозваног хот-старта, мотор се запалио приликом укључивања иако има систем за самогашење. Капетан је само издао команду да евакуишу путнике и да не користе задњи излаз (јер су мотори код ДЦ 9 на репу авиона).

Нису знали шта се тачно десило јер се све одиграло јако брзо, чак ни персерка која је седела код предњих врата није добро разумела капетанову команду и отворила је главна врата и испустила степенице, што у принципу није стандардна процедура. Када је схватила да је у питању евакуација, отворила је сервисна врата код бифеа и испустила слајд (тобоган на надувавање за евакуацију путника).

„Онда смо кренули буквално да додајемо једни другима децу и евакуишемо их. Поред нас је био паркиран авион који се спремао за полетање када је све то кренуло и од њих смо сазнали да смо испразнили авион за неких 40-45 секунди. Они су нам мерили време, јер наравно да нама у том тренутку то није падало на памет“, присећа се Снежана.

На срећу, деца су била веома послушна, њима је то све изгледало као игра, што се није могло рећи за учитељице које су биле у њиховој пратњи.

Снежана напомиње да се на крају све лепо завршило. Пожар је угашен, деца су смештена у други авион и враћена кући. Додаје да она и њене колеге нису били нарочито узнемирени и узбуђени јер се све дешавало на земљи.

„Јесте да су била деца, али верујем да би слично било и да су одрасли били у питању. Када су такве ситуације у питању људи не мисле ни на шта друго него да што пре побегну напоље.“

Улога посаде у авиону

Основна улога посаде у авиону је безбедност, а не чај и кафа, наглашава Снежана Божић.

„Ми пролазимо обуку за све могуће ситуације. Евакуацију редовно практично вежбамо на различитим авионима. Сваки авион је опремљен тим слајдовима који имају рок трајања и јако су скупи, а када га једном отворимо, он више не може да се користи. Сваке године имамо 'рифрешеве', такозване, где поново вежбамо и сваке године полажемо и теорију и праксу“, наглашава некадашња стјуардеса.

Сваки члан посаде било где у свету мора да зна све прописане процедуре на сваком типу авиона за који има летачку дозволу. Сваке године иду на лекарске прегледе на којима се проверава њихово физичко и психичко здравље и морају да задовоље међународно прописане критеријуме.

„Уколико из неког разлога не задовољиш категорију која ти стоји у летачкој дозволи онда добијаш ограничење. Ако једном паднеш на испиту мораш да поновиш, ако поново паднеш онда губиш право да летиш. Тако да се много води рачуна о томе“, напомиње Божићева.

Кабинско особље за сваки тип авиона за који има летачку дозволу мора потпуно да познаје комплетну опрему која се користи у кабини и како се она користи у случају несреће.

„Када изађе план лета, ти си под одређеним бројем листиран и ти тачно за тај број мораш да знаш своје задужење. И онда када уђеш у авион, у односу на број који ти је распоређен, где ти је место за седење, за полетање и слетање, које су твоје дужности у сервисној процедури. Све је то до детаља разрађено“, истиче на крају разговора за РТС, Снежана Божић.

недеља, 21. април 2024.
9° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво