Шта то, ако желе, Београђани могу да науче од Џона

Не носе сви хероји плашт. Џон носи метлиице и ђубровник. На Дорћолу њега многи виде као хероја. Сваког дана већ три године устаје пре осам сати, прочита новине и онда лагано на посао иако је у пензији.

„Око девет сиђем са алатима да покупим ђубре у околини, почео сам овде око зграде и онда сам видео ђубре у дечијим игралиштима и то се мени не свиђа тако да сам почео мало по мало и проширио рад. Сваки дан добијем речи хвале од комшија и дружим се са некима", прича Џон.

Џон чисти практично цео кварт заједно са Панчићевим парком. Снаге и енергије му не мањка али можда је тајна и у томе што пола године живи у Београду па пола године на Новом Зеланду.

„Мени није лош посао, кад је време добро, идем напоље у шетњу, то је добра вежба за старац. Ја сад имам 70 година и треба нешто да радим", додаје.

Kада заврши са обавезама које му нико није наметнуо, покупи унука из вртића па неретко оду до Зоолошког врта. Kомшилук зна колико је Џон важан у њиховом крају.

„Џон би требало да буде пример свима нама у Београду. Он је дошао човек са стране, и он не може да трпи ово ђубре које наши људи праве. Многи би требали да се угледају на њега и онда би нам Београд блистао, то је један светао пример који се ретко сусреће. Ми смо пресрећни са Џоном и ја не знам које речи могу да се употребе и коју награду би требало да добије. Мислим да ниједан чистач то није урадио шта је све он урадио за нас. Он је ту и шишао ограду, чистио ђубре, тамо је свце било у пикавцима. Све је средио и чим је отишао на годишњи одмор после 15 дана то је било исто", причају комшије.

Власник локала у близини је прави сведок о томе колико је Џон вредан: „Сваког дана, свако јутро обилази цео кварт, чисти, попије кафу код мене".

Не знамо какву репутацију има на Новом Зеланду, али ако је пола добра као она коју има у Београду, онда је међу омиљенима сигурно.

Сигурно је да Београђани могу много да науче од Џона. Ако хоће.