Славко препешаченим километрима помаже онима којима је помоћ најпотребнија

У авантуру дугих пешачења, Славко Радојчић се упустио пре две године и основао Удружење добрих људи „Огњиште“. Пређеним километрима и хуманитарним излетима, помаже онима којима је помоћ најпотребнија.

У ногама има више од 1.500 пређених километара. Отечени зглобови и ољуштени табани су често последица дугих пешачења, али жеља да помогне, подршка породице и осећај да је успео, Славков је покретач и ветар у леђа.

Пре две године смо дошли на идеју да пешачењем помажемо људима, где би ми одредили неку дистанцу, циљ, а приликом тог пешачења људи би куповали наше километре. За то се одлучујемо непланирано или у моменту увек се појави неко дете, нажалост коме је потребмна помоћ и онда се издоговарамо за кратко време и ставимо ранчеве на леђа, кренемо, објавимо све то на друштвеним мрежама и кад крећемо и докле идемо. Онда људу уплате на рачун, практично купе наше кораке. Сав сакупшљен новац, прослеђује се коме је потребно. Имали смо ту срећу да смо прошле године пешачили до Острога, да су нам добри људи што се тиче преноћишта изашли у сусрет и платили нам и храну и смештај, што је исто онако леп вид помоћи. Људи лепо реагују на то“, објашњава Славко.

Од људи за које је пешачио, али и самих ситуација у којима се нашо, Славко каже да је научио много.

Схватиш колико си богат човек ако имаш здраву породицу, данас имаш хлеб на столу, ако спаваш у сувој постељи. За човека је то сасвим довољно. Ми смо сви заљубљеници. Јуримо за материјаним стварима, дај што више, а у ствари схваташ да ти то ништа није потребно, ако немаш здравља и слоге у породици, љубави људи који те окружују“, наглашава хуманитарац.

Осим свакодневне шетње, посебне припреме за дуге километре нема, већ само жеља и воља да се другом помогне.

„Врло често када имам довољно времена, ту треба 10 до12 сати, немогуће је толико издвојити савки дан. Али одем по 40 до 50 километара по Делибатској пешчари, или одем седа, осам километара до рафинерије где радим. Одем пешке на посао и вратим се.“

Славко најављује да ће 26. марта у част својих банатских предака препешачити 70 километара од Панчева до цркве Светог Теодора.

Да на тај начин мало подигнем свест људи, да мало читају историју, а при том да помогнем једном малом Матеји, детету у Сокобањи који болује од дијабетеса типа један. За сада све то иде лепо. Мислим да ће на дан самог пешачења бити још уплата. Крајем маја план ми је да препешачим 230 километара, с тим што ћу прећи преко планине“, најављује Славко Радојчић.

Вођен тиме да је боље направити дужи сто, него дужу ограду, за Славка је животна вредност помоћ другима, а тиме учи и свог сина.

среда, 24. април 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво