Здравица је светиња горштацима у медвеђанским селима
У општини Медвеђа нема светковине без здравице. Настају у трену и одишу мудрошћу здравичара. Тако госте дочекују, а песмом их и испраћају.
„Пијемо за добро здравље и за здравље твоје породице. За напредак твоје куће и у пољу, и у дому, и у тору. Здрав си! Срећан Божић и у добру се састајали! Здрав ми био Жико и добро ми дошао!“, поручује Живојин Павловић, здравичар из Богдушевца.
Остало им од предака да бираним речима, племенитим мислима, мудрим жељама и порукама наздрављају и благосиљају. У славу божју, за срећу и берићет дома, породице, пријатеља.
„Посебна је здравица за свадбе, за крштење посебна, за славу, за Божић“, истиче Мирко Радивојевић, здравичар из Газдара.
У досеткама или стиховима, без припреме, аутентично, искрено, здравице се казују из срца и душе.
„Старе здравице, изворне здравице и оне заправо имају само костур, све остало се надограђује у зависности од момента, када се шта осети, тако се и говори“, наводи Радосав Додеровић, здравичар из Маровца.
Кад у кући нема мушких глава најстарија жена у породици постаје здравичар.
„Бог нек вам подари здравља, порода и сачува од зла човека, јалове чорбе, празне торбе!“, поручује Весна Јанковић, здравичарка из Медвеђе.
Обичајима и традицији верни су и млади. Уче и бележе празничне беседе.
„За то је заслужна моја баба. Она ме је научила тим здравицама“, каже Саво Радојевић, из Дренца.
Горштаци у медвеђанским селима поштују и држе дату реч. Светиња им је и здравица. Дуготрајно истраживање преточено је у етно-документарни филм Здрав си.
„Форма и облик здравице под именом 'велике чаше' као обредна представа својеврсна је и специфична за територију Горње Јабланице, у ствари за становништво“, истиче етнолог Далибор Пешић.
„Покренули смо иницијативу да се и здравица уврсти у репрезентативну листу Унеска“, напомиње Небојша Јакшић, директор Културног центра у Медвеђи.
Да се уз гусле које на светковинама одјекују у врлетима Горње Јабланице сачувају и здравице, многе ће се ускоро наћи и у научном зборнику.
Коментари