Жеље су једно, циљеви друго – постижемо само оно за шта се боримо

Срећа и задовољство нису привилегија тамо неких људи, већ добре ствари припадају оним људима који то за себе изаберу, наглашава гошћа Јутарњег програма, психолог Наташа Петровић.

„Уместо шта желим да постигнем, поставите себи питање: Зашто је мени важно да постигнем овај циљ? У складу са вашим приоритетима, за некога то може да буде стан, за некога то могу да буду квалитетнији односи, корекција тежине, више новца, више љубави. Када дефинишемо у односу на то шта је нама важно и због чега желимо да остваримо циљ, циљ треба да запишемо, јер жеља и мисао у глави су само сан“, додаје Петровићева.

Постижемо оно за шта се боримо, а не оно што желимо, јер ако уложимо труд и енергију, што апсолутно захтева нашу активну улогу ка постављању и реализацији циља који смо поставили, значи да смо спремни да уживамо у процесу, а не да желимо само резултат.

Здравље

Здравље је проритет број један јер без њега нема лаког остваривања било ког другог циља.

„Некако ми подразумевамо то добро здравље, сви га желимо, али мало радимо на том циљу очувања здравља. Зато већ сада треба да застанемо и да се запитамо како се осећамо у свом телу? Да ли ме нешто боли? Код ког лекара треба да одем да видим зашто ме то боли? И већ сада можемо да упишемо у свој планер два термина у току године када ћемо да обавимо редовне контроле“, препоручује психотерапеуткиња.

Дугорочни циљеви

Уколико себи постављамо дугорочне циљеве врло тешко ћемо одржати фокус, посебно ако је за њихово остварење потребно 20 година.

„Од свег срца препоручујем да се слави не само постигнут циљ, него сваки корак који вас је водио до тог циља. Осећаћемо се добро, то ће нам дати снагу да наставимо даље. Некада и сама реч браво је довољна да вам дâ енергију да истрајете до реализације циља“, наглашава Петровићева.

Жеље су једно, а циљеви друго

Да желимо и маштамо можемо бесконачно много, али када жељу претворимо у циљ, онда имамо одговорност да на њему и радимо. Не постоји чаробан штапић који ће реализовати наш циљ.

Колико ћемо циљева поставити то је наша ствар, али често правимо грешку да се пренатрпамо циљевима и зато треба поставити оне који су реално оствариви, као и временски рок у коме ћемо их остварити, напомиње психотерапеуткиња.

Стручњаци саветују да је пет циљева оптималан број за једну годину, које ћемо поставити по приоритетима.

„Култура и динамичан начин живота нас подстичу на размишљање хоћу сад, све, одмах и хоћу резултат. То када су циљеви у питању, то није могуће. Тако да ако сада себи постављамо неке циљеве, а не запишемо их, већ после два месеца, када нас преплави свакодневица, заборављамо шта смо записали, заборављамо шта желимо и обећање које смо дали“, напомиње Наташа Петровић.

Огранизација и планирање времена за остваривање циља

Ако не можемо да одвојимо 15 минута у једном дану да радимо на остварењу свога циља, онда је питање колико нам је тај циљ уопште битан, напомиње гошћа Јутарњег програма.

Организација и планирање времена је вештина, а како изрека каже „Вежба чини мајстора“.

„Поклонила бих гледаоцима једну вежбу. Да узму један папир А4, да застану и да се осврну на годину за нама и напишу које су ситне промене остварили, које велике промене. Да вуде чиме су задовољни. Којим понашањем нису задовољни. На чему би радили. То ће им дати одлично сазнање и увид ка чему иду. Као џи-пи-ес, упишемо локацију одакле крећемо и ка којој идемо“, саветује психотерапеуткиња.

Ако не успемо да остваримо свој циљ то не треба доживљавати као неуспех, већ као лекцију. То што нешто нисмо урадили, то не говори ништа о нашој вредности као особи. То нам је само супер информација шта треба да поправимо и шта треба да урадимо, а не говори о нашој вредности.

„Никада пораз, увек лекција“, закључује психотерапеуткиња Наташа Петровић, на крају гостовања у Јутарњем програму.