Добро дошао осмомилијардити становниче Земље!

Број година за које ће се становништво увећати за по једну милијарду у овом тренутку стално се скраћује. Пре само 12 година на планети Земљи рођен је седмомилијардити становник. Раст светске популације у овом веку је бржи од свих пројекција, изјавила је за јутарњи програм Радио Београда 1 демограф Даница Шантић, професор на Географском факултету.

„Од 1960. године до данас, убрзано расте број становника, иако смо почетком 21. века рачунали да би тај број могао да се успори. Негативне стопе раста бележе се у развијеном свету, али дефинитовно земље у развоју су те које доприносе порасту светске популације. Када се погледају извештаји од пре 20 година, осмомилијардитог становника смо очекивали 2028. године, па 2025. године. Још од пре 200 година, када смо достигли милијарду становника полемише се о томе да ли је Земља пренасељена. Те расправе појачале су се у последњих неколико деценија. Демографи тврде да је још рано говорити о пренасељености, за разлику од других“, наводи демограф Владимир Никитовић.

„Ако гледате са технолошке стране, људи из те области, сматрају да ће одређени технолошки, квалитативни скокови омогућити несметани раст становништва и екомоније. Са друге стране, они који су забринути за еколошке проблеме, указују да ни технолошки скок, уз све благодети које носи, неће бити довољан јер ће услови живота бити јако лоши. У стручној јавности не постоји консензус да ли смо достигли ниво пренасељености или не“, наводи Никитовић.

Где ће се родити осмомилијардити становник Земље још није познато, али се зна да је демографска експазнија у Африци и Азији допринела бржем повећању броја становника. У тим земљама, становништво је доста младо и велики део популације тек улази у период фертилитета. У Нигеру, на пример, жена у просеку роди седморо деце, јер не зна колико ће их преживети“, наводи професорка Шантић.

„С друге стране, Европа је зашла у модел недовољне репродукције. Све стопе које су испод 2,1 новорођених беба по жени, које су довољне за просту репродукцију су недовољне. Француска, Ирска, Албанија и Турска држе се на највишем нивоу, док све остале земље бележе знатно ниже стопе, нарочито земље Источне Европе и Азије. У тим земљама јако тешко је рехабилитовати популацију. Кина, је, на пример, пре седам година  укинула политику једног детета, али садашњи извештаји показују да жене тамо рађају једно или најчешчће ниједно дете. То је образац који је дубоко укорењен и јако тешко га је променити“.

Просечна старост људи у свету је нешто више од 30 година, док у Србији износи 43 и по године и све то говори о процесу демографског старења који ће обележити цео 21. век. Пандемија са којом живимо три године и ратна дешавања широм планете, готово да не утичу на укупан број становника.

Демограф Никитовић појашњава да таква дешавања утичу само на спорији раст броја популације. По завршетку пандемије или ратних дешавања приметан је пораст стопе рађања, чиме се надомести недостатак. На стогодишњем новоу то се бележи само као флуктуација.

Србија, као и цео Балкан, прате европски тренд. Становништво је све старије и све нас је мање. То су показали и недавно завршени пописи у окружењу. Процењује се да ће у Србији у односу на претходни попис бити мање између 500.000 и 800.000 људи.

Истовремено, држава годинама ради на побољшању популационе политике, али на резултате треба још да чекамо, слажу се саговорници Радио Београда 1. Демографи процењују да ће од 2050. године почети да успорава раст светског становништва, те да би 10 милијарди становника могли да имамо 2100 године.