На интернету ћемо наћи доста корисних психолошких савета, само ако проверимо ко их даје

Тражимо пријатеље преко друштвених мрежа, купујемо и продајемо, бирамо места за одмор, међутим требало би да имамо у виду да може бити опасно ако „лек за душу“ тражимо на интернету, напомиње психолошкиња проф. др Тамара Џамоња Игњатовић.

Темпо живота је све бржи и зато посежемо за средствима и начинима који су нам најдоступнији, и наравно да је интернет превладао, наглашава професорка психологије на Факултету политичких наука и председница Друштва психолога Србије, др Тамара Џамоња Игњатовић.

„Тамо јако много информација могу да буду и корисне, и значајне, и да се заиста информишете о пуно ствари, једини проблем што то истовремено не можете да проверите, и нисмо сигурни шта је извор тих информација“, додаје гошћа Београдске хронике.

На друштвеним мрежама има и корисних психолошких савета. Професионалци, наравно, знају коме треба веровати и на чему су засновани ти савети, али лаици немају то знање и не могу да одреде ко је стварно стручњак, а ко не.

„Један од начина да то проверимо је да се обавестимо ко је написао тај текст. Међутим, видели смо да се на интернету појављују различите информације које потписују различити стручњаци, који чак и имају квалификације у тој области, али шире дезинформације, а још већи је проблем када то уопште нису стручњаци, а тако се представљају“, напомиње професорка.

Као председница Друштва психолога Србије, професорка Џамоња Игњатовић напомиње да се у последње време доста говори о бројним случајевима где су нестручни људи нудили психолошку помоћ и да је важно што се о томе расправља, с обзиром на то да је дошло до тога да су се домени различитих професија помешали или преклопили.

„И психијатри и психолози ако се баве нечим што се зове психотерапија најпре стичу основну квалификацију која их квалификује за разумевање онога што тек нуди едукација из психотерапије. То захтева дуги број година школовања, шире знање и образовање“, додаје гошћа Београдске хронике.

Психолошки феномени јесу људима интересантни и када размишљамо о себи и својим проблемима, желимо да се упознамо и себи објаснимо како то да разумемо. Добра страна је што нема потребе да читамо високостручне текстове, већ је довољно да читамо научно популарне текстове које су написали кредибилни стручњаци.

„Зато је јако важно проверити ко је извор информација, и ко је аутор чланка који смо нашли на интернету“, закључује проф. др Тамара Џамоња Игњатовић.