Менопауза – није болест, али изазива болести

Хормони имају велику улогу у нашем организму. Укључени су у рад метаболизма, црева, мозга, утичу на промене расположења, а одговорни су и за настанак срчаних болести, па чак и рака. С годинама њихов ниво природно опада, што се на крају највише осети управо у петој или шестој деценији.

Податак да жене у Србији најраније улазе у менопаузу како наводи гошћа Јутарњег програма, професорка др Светлана Вујовић са Медицинског факултета и чланица Светског борда гинеколошке ендокринологије, је тачан.

Како наводи докторка, рађено је опсежно истраживање, чак су и велике светске студије рађене у сарадњи са истраживачима из Енглеске и Кине, по којима се показало да у Србији у поређењу са бројем становника, жене најраније, чак и пре четрдесете године, улазе у период менопаузе.

„Испитивани су разни чиниоци који могу на то да утичу, и поред генетике, стресори су највећи окидачи, где је јако важан однос мушкарца према жени, односно, заједништво мушкарца и жене. Тако да треба неговати лепе односе између полова и те различитости које постоје. На другој страни, бомбардовање је оставило своје последице свих врста, и то је једна посебна тема“, наглашава професорка Вујовић.

Полни хормони су кључни и за мушкарце и за жене и када их има на задовољавајућем нивоу, то одређује наше полне карактеристике. Са годинама, биологија је наумитна, долази до пада естрогена, а код мушкараца до пада тестостерона. То доводи до бројних промена, као што су таласи врућине, нервоза, раздражљивост, несаница, депресивност и велики поремећај у односима свих врста, не само мушко женских, и не само у сексуалности, него и односа у породици и на послу.

Светска здравствена организација је тражила од Светског борда гинеколошких ендокринолога да у свим земљама промовишу праксу да чим женам почну да изостају циклуси, да се утврди шта је разлог и да се да терапија, јер онда те жене остају здраве цео живот, и могу да живе квалитетно и са 80, 90 и 100 година, наводи докторка.

„Када видите жену која има напад врућине, одмах знате да ће ускоро имати болести срца и крвних судова, ако се ништа не предузме. Тако да нечињење у тим годинама, или веровање да је то нормално и природно, је као да кажете 'нећу да вас лечим, чекам болести, па ћу да вам дам двадесет лекова, уместо да спречим појаву'. Поента је у спречавању негативних последица“, наглашава др Светлана Вујовић.

Уколико би се примењивала терапија на време била би значајно повећана и радна способност становништва, тако да не би било важно да ли неко има 30, 50 или 70 година. Најновије студије урађене у свету сугеришу да жене које ништа не користе када уђу у менопаузу, добијају на тежини око пет до осам килограма, без да су унеле било какве промене у начин исхране и активности.

Осим тога, одређене групе хормона су код особа које имају генетску предиспозицију окидачи карцинома, а у условима ниског нивоа полних хормона код многих пацијената се јављају различити облици карцинома управо због тога.

„Када надокнадимо оно чега нема, а то је принцип ендокринологије, да се само хормони доведу у ред, жена је заштићена и живи квалитетније, а спречавају се различите болести, чак и карциноми“, додаје гошћа Јутарњег програма.

Проблеми опадања нивоа полних хормона се подједнако јављају и код мушкараца. Ниво тестостерона код мушкараца опада од четрдесете године око један одсто годишње. Не старе сви исто, али пад тестостерона доводи до истих тегоба као код жена.

Зато ни мушкарци не би требало да крију и игноришу своје проблеме, већ да се суоче са њима и да реагују на време, јер уз малу промену животних навика, исхране и активности могу да се осећају исто као када су имали тридесет година, напомиње професорка Вујовић.

Витамин Д – витамин и хормон

Осим полних хормона, последњих година доста се говори и о недостатку витамина Д. Како наглашава професорка Светлана Вујовић, светски став је да је витамин Д није само витамин, већ и хормон који утиче на бројне факторе, а не само на кости, као што се до скора мислило.

„Утиче и на аутоимуни одговор да се не појаве неке аутоимуне болести. Утиче и на кардиоваскуларни систем. Недостатак витамина Д је последица тога што не можемо храном да га унесемо у количини која је потребна, а живимо у поднебљу где нема сунца целе године.

„Са друге стране, сунчање није препоручљиво због свих непријатности које су последица сунчања, а одлазак у соларијум је најгоре решење, јер је то малтретирање ћелија које су задужене за производњу потребних супстанци. Витамин Д се лако супституише с капима или таблетама и важно је да буде у опсезима нормале“, напомиње др Вујовић.

На крају гостовања у Јутарњем програму, професор др Светлана Вујовић истиче да је важно схватити значај ове теме и едуковати докторе јер ће се на тај начин уштедети огромна средства које би била потрошена на лечење последица нереаговања.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 09. октобар 2024.
23° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи