Аралско море, од језера до пустиње

Географ и стручњак за Аралско море Филип Миклин рекао је за Националну географију да је ово први пут од промене тока Аму Дарје пре 600 година да је ово језеро претрпело толику сушу.

Професор Универзитета „Западни Мичиген“ коментарисао је фотографије које је направио сателит „Тера“ у августу. Сателитски снимци су јуче објављени, а приказују огромну разлику у односу на оне направљене 25. августа 2000. године.

Аралско море, у ствари слано језеро, некада је имало површину од 67.300ц квадратних километара. На њему је подигнуто неколико градова у којима је рибарство било главно занимање. У тој привредној грани запослено је било око 40.000 људи, а улов из језера чинио је скоро петину укупног улова рибе у СССР-у.

Аралско море су водом снабдевале две најмоћније централноазијске реке – Аму Дарја и Сир Дарја. Међутим, 1960. године, совјетски инжењери одлучили су да направе огромну иригациону мрежу са 32.000 километара канала, 45 брана и више од 80 резервоара, како би се наводњавала велика поља под памуком и пшеницом у Казахстану и Узбекистану.

Систем је био изузетно неефикасан и неодржив, а реке су губиле много водене масе. Последњих година, Аралско море је сведено на неколико мањих језера са заједничком запремином десетог дела некада огромног Аралског мора.

Због смањене количине воде и појачаног испаравања, и салинитет је порастао, па рибе сада има у далеко мањем броју. Градови који су били изграђени на обали сада су и километрима удаљени од воде.

До 2000. године, језеро се поделило на Северно (Мало) Аралско море у Казахстану и Јужно (Велико) Аралско море у Узбекистану. Ово друго се даље поделило на западни и источни део. Најновији снимци показују да источног дела више нема.

Да читава ситуација буде гора, чак ни после свих упозорења и апела, извлачење воде из река кроз систем за наводњавање није престао, а услед мање количине падавина у планинском венцу Памир (где извире Аму Дарја) условили су потпуно исушивање источног дела.

Кад је реч о северном делу Аралског мора у Казахстану, велики пројекти које финансира Светска банка почели су да дају ефекте и корито Сир Дарје постепено почиње да се пуни све већом количином воде.

Од тада ниво воде северног дела Аралског мора полако расте, а салинитет све више опада.