НАСА ће поставити нуклеарни реактор на Месецу до 2030. – најављује америчка администрација

Изградња нуклеарног реактора на Месецу је део америчких амбиција да се изгради стална база за живот људи на површини нашег пратиоца.

Према писању Политика, вршилац дужности директора Насе поменуо је сличне планове Кине и Русије и рекао да би те две земље „потенцијално могле да прогласе зону забране“ на Месецу.

Али остају питања о томе колико су циљ и временски оквир реални, с обзиром на недавна велика смањења буџета Насе, а неки научници су забринути да су планови вођени геополитичким циљевима.

Нације, укључујући САД, Кину, Русију, Индију и Јапан, журе да истраже површину Месеца, а неке планирају стална људска насеља.

„Да бисмо правилно унапредили ову критичну технологију како бисмо могли да подржимо будућу лунарну економију, производњу енергије велике снаге на Марсу и да бисмо ојачали нашу националну безбедност у свемиру, неопходно је да агенција брзо делује“, написао је амерички министар саобраћаја Шон Дафи, кога је председник Доналд Трамп именовао за привременог шефа Насе, према писању Њујорк тајмса.

Господин Дафи је позвао комерцијалне компаније да доставе предлоге за изградњу реактора који би могао да генерише најмање 100 киловата снаге.

Ово је релативно мало. Типична копнена ветротурбина генерише два-три мегавата.

Идеја о изградњи нуклеарног реактора као извора енергије на Месецу није нова.

НАСА је 2022. године издала три уговора од пет милиона долара компанијама за пројектовање реактора.

А у мају ове године, Кина и Русија су објавиле да планирају да изграде аутоматизовану нуклеарну електрану на Месецу до 2035. године.

Многи научници се слажу да би то био најбољи или можда једини начин да се обезбеди континуирана енергија на површини Месеца.

Један лунарни дан је еквивалентан четири недеље на Земљи, састављене од две недеље непрекидног сунца и две недеље мрака. То чини ослањање на соларну енергију веома изазовним.

„Изградња чак и скромног лунарног станишта за смештај мале посаде захтевала би производњу енергије мегаватних размера. Соларни низови и батерије сами по себи не могу поуздано да задовоље те захтеве“, напомиње др Сунгву Лим, професор истраживањa и инструментацијe свемирске опреме на универзитету у Сарију.

„Нуклеарна енергија није само пожељна, већ је и неизбежна“, додаје професор.

Лајонел Вилсон, професор науке о Земљи и планетарних наука на Универзитету Ланкастер, верује да је технички могуће поставити реакторе на Месец до 2030. године „уз довољно новца“, и истиче да већ постоје пројекти за мале реакторе.

„Само је питање да ли ће бити довољно лансирања 'Артемиса' да се до тада изгради инфраструктура на Месецу“, наводи професор, мислећи на Насин програм свемирских летова „Артемис“, који има за циљ слање људи и опреме на Месец.

Постоје и нека питања у вези са безбедношћу.

„Лансирање радиоактивног материјала кроз Земљину атмосферу доноси безбедносне проблеме. За то морате имати посебну дозволу, али није непремостиво“, каже др Симеон Барбер, специјалиста за планетарне науке на Отвореном универзитету.

Дафијева директира дошла је као изненађење након недавних превирања у Наси, и пошто је Трампова администрација најавила смањење буџета Насе за 24 одсто у 2026. години.

То укључује смањење значајног броја научних програма као што је програм „Повратак узорака са Марса“, који има за циљ да врати узорке са површине Црвене планете на Земљу.

Научници су такође забринути да је ова објава политички мотивисан потез у новој међународној трци за Месец.

„Чини се да се враћамо у старе дане прве свемирске трке, што је, из научне перспективе, помало разочаравајуће и забрињавајуће“, каже др Барбер.

„Конкуренција може створити иновације, али ако постоји ужи фокус на национални интерес и успостављање власништва, онда можете изгубити из вида ширу слику, а то је истраживање Сунчевог система и шире“, додаје.

Насин програм „Артемис 3“ има за циљ да пошаље људе на површину Месеца 2027. године, али се суочио са низом неуспеха и неизвесности око финансирања. 

„Ако имате нуклеарну енергију за базу, али немате начин да тамо доведете људе и опрему, онда то и није од велике користи.“

„Планови тренутно не делују као да су усаглашени“, сматра др Симеон Барбер.